ISPOVEST NOVOSAĐANKE: Čekala sam na prvu tetovažu do PUNOLETSVA, a sad NE MOGU DA SE ZAUSTAVIM!

Da li ste ikada pomišljali da se istetovirate ili se možda previše plašite bola da biste to uradili? Priča jedne Novosađanke o njenim iskustvima pomoći će vam da prelomite

Tetoviranje kao fenomen sve je manji tabu i sve se više priča o tome u kontekstu svakodnevnih pojava. Da li se ljudi upuštaju u ovakve bolne avanture zarad estetike ili nekog ličnog zadovoljstva? 

Poznato je mišljenje starijih generacija da se tetoviraju jedino robijaši i promiskuitetne žene, međutim, danas išarane ljude možemo da vidimo na svakom koraku, a da ne sudimo o njihovom moralu, jer nam je ovakav fenomen već postao uobičajen. Živimo u vremenu gde su ekstremne boje kose, izbušena tela i slične egzibicije postale koliko dostupne, toliko i aktuelne, ali da li je tetoviranje više praćenje današnjih trendova ili može da preraste u zavisnost?

Foto: Instagram

Motiv je jedan od glavnih faktora u procesu tetoviranja. Želiš da se istetoviraš, znaš šta želiš da istetoviraš, pronađeš odgovarajućeg "tattoo" majstora i uz malo muke to i uradiš. Zadovoljio si svoju želju, ali ona tu ne prestaje. Neretko viđamo da se ljudi masovno tetoviraju i da retko ko stane posle prve tetovaže, ali zašto je to tako?

Kao prvo objašnjenje može da se navede estetika. Oni skloni ekstremima vole sve što nije svakidašnje, sve što je drugačije i sve po čemu će se razlikovati od drugih, pa tako viđamo i one sa istetoviranim šakama, facama, pa čak i osetljivim delovima tela kao što su očne jabučice. Takođe, veličine tetovaže kreću se od najmanjih pa sve do onih od kojih više ne možemo da vidimo boju kože.

Foto: pexels.com

Da li tetoviranje uopšte može da preraste u zavisnost? O ovome možda najbolje svedoče reči Novosađanke, koja je do svoje prve tetovaže čekala punoletstvo, a danas samo razmišlja šta će sledeće da istetovira.

"Kada je reč o zavisnosti, ako bih pričala u svoje ime, moj odgovor bi bio da, može. O prvoj tetovaži sam dugo maštala i mogu slobodno da kažem da sam oduvek htela da se istetoviram, samo je bilo pitanje vremena. Znala sam da kod kuće ne smem da se pojavim sa tetovažom, ali kako sam jako tvrdoglava, odlučila sam da uradim prvu. Dugo mi je trebalo da nađem odgovarajuću osobu kojoj mogu da poverim svoju kožu i kad sam to uradila, došao je taj trenutak", kaže naša sagovornica.

(FOTO) TOLIKO REALNE DA IZGLEDAJU NESTVARNO! 3D tetovaže su remek-delo!

Prvog iskustva se seća do najsitnijih detalja...

"Bol je bila minimalna i manja nego što sam očekivala, a već posle prvog tetoviranja u glavi su mi sinule ideje za bar još 4 nove tetovaže. E to je trenutak kada sam shvatila da neće biti kraja mojoj želji za tim. Polako su se nizale jedna za drugom i sada, sa već 10 tetovaža, i dalje ne vidim kraj. Ne plašim se da ću se u jednom trenutku u životu pokajati, a i verujem u parolu da ako želiš sada nešto da uradiš, ne razmišljaj o tome da li ćeš se kajati posle. U mom slučaju tetoviranje je kombinacija zavisnosti, estetike, ali i nekog ličnog zadovoljstva ako uzmem u obzir da svaka moja tetovaža ima značenje i da me svaka veže za nekog ili za neki poseban period u životu. Doživljavam ih kao ukras na telu i ne planiram da prestanem, bar ne još", dodaje ona.

Iako je tatu fanatik, ne usuđuje se da preporučuje drugima da krenu njenim putem.

"Ne mislim da su tetovaže za svakog. Nekom se ne sviđaju, neko se plaši bola, neko ni ne razmišlja u tom smeru. Bez obzira na sve, nije loše govoriti o samom procesu tetoviranja i motivu koji nas pokreće na to. Nekog da bi ohrabrilo, a neko da bi shvatio da to definitivno nije za njega, jer na kraju, najbitnije je osećati se zadovoljno u svojoj koži".

Foto: pexels.com