KIJANJE, SVRAB, SUZENJE OČIJU....Vazduh je već pun polena!

Polena drveća u vazduhu je svakog dana sve više, pa preosetljivi na ovu vrstu alergena muku muče sa curenjem nosa, kijanjem, grebuckanjem u grlu...

Trenutno su najugroženiji oni koji reaguju na polen breze, vrbe, graba i jasena. Ovo drveće je sada u fazi cvetanja. Tegobe usled alergijske reakcije ponekad mogu da budu mnogo dramatičnije od uobičajenih, pa stručnjaci savetuju da se leče i najblaži oblici alergije.

Rukovodilac u Agenciji za zaštitu životne sredine, Mirjana Mitrović, kaže da kada je napolju suvo i toplo broj polenskih zrna breze u kubnom metru vazduha, koja je najjači alregen među drvećem, može da pređe 100, a to znači koncentraciju četiri do pet puta iznad graničnih vrednosti:

- U toku protekle sedmice zabeležen je veliki porast polena tuna i čempresa. Ovi alergeni nemaju veliki potencijal, ali se pokazalo da zbog unakrsnog delovanja sa "jačim" polenima mogu da stvaraju tegobe - kaže naša sagovornica. 

Doktorka Rada Mišković, alergolog i imunolog Kliničkog centra Srbije kaže da intenzitet alergijske reakcije zavisi najviše od koncentracije polena u vazduhu:

- Smatra se da je svega 30 zrna polena po metru kubnom vazduha dovoljno da izazove simptome alergije kod preosetljivih osoba. Polen breze se smatra najjačim među polenom drveća, a slede polen jove, leske, tise, jasena, platana, topole i hrasta, dok se za polen javora, vrbe, graba, borova, bukve i bresta smatra da su slabiji.

Pored broja polenskih zrna drveća u vazduhu, alergijsku reakcija stvara i specifična struktura konkretnog polena.

- Osobe koje su preosetljive na polen drveća mogu da imaju tegobe pri konzumaciji pojedinih biljnih namirnica čiji su sastojci po svojoj strukturi slični strukturi polena na koje je osoba primarno preosetljiva. Zato alergični na polen breze ne bi trebalo u vreme njenog cvetanja da jedu jabuke, kruške, šargarepu, celer, kivi. Ako do ovih unakrsnih alergijskih reakcija i dođe, one se uglavnom ispoljavaju na sluznici usne duplje, kao svarb, otok ili stezanje u grlu - kaže dr Mišković. 

Bez obzira na to koji polen drveća je uzrok alergije, simptomi su uvek slični. To su uglavnom curenje nosa, kijanje u seriji, svrab i suzenje očiju, osećaj golicanja u predelu grla i nepca, zapušenost nosa.

- Kod pojedinih pacijenata mogu da se jave i tegobe na donjim disajnim putevima kao što su osećaj plitkog daha, nedostatka vazduha i gušenje - upozorava dr Mišković.

S obzirom na to da oko 30 odsto osoba sa alergijskom kijavicom tokom vremena razvije alergijsku astmu, neophodno je da se leče čak i relativno blagi simptomi ovog oboljenja.

- Terapija alergijske kijavice zavisi od težine simptoma, njihovog trajanja, kao i da li pacijent ima astmu ili neko drugo pridruženo oboljenje. Koji lek je za kog pacijenta najdelotvorniji i u kom obliku, najbolje je da se savet dobije od alergologa - kaže naša sagovornica.