ZAŠTO ČOKOLADOM REŠAVAMO PROBLEME? Najzad imamo odgovor!

Iako naš mozak čini samo dva odsto ukupne telesne težine, taj važni organ troši polovinu naših dnevnih potreba za ugljenim hidratima, a glukoza mu je najvažnije gorivo

Pod akutnim stresom mozgu treba oko 12 odsto više energije nego u normalnim okolnostima, zbog čega mnogi među nama posežu za slatkim zalogajem.

- Ugljieni hidrati su za organizam najbrži izvor energije. Na kognitivnim testovima ispitanici pod stresom pre jela imali su prilično loše rezultate, ali se njihov učinak poboljšao nedugo nakon konzumiranja hrane - kaže dr Akim Peters, dijabetolog i naučnik koji se bavi istraživanjem mozga na Univerzitetu Luebek, a prenosi portal "Scientific American".

VOĆE I POVRĆE NE BI TREBALO DA DRŽITE U FRIŽIDERU! Limun i patlidžan ne vole hladnoću

Kad smo pod stresom, raste nivo hormona kortizola, a imamo potrebu za šećerom jer ako ga konzumiramo raste nivo drugog hormona - serotonina, koji smiruje i opušta. Na taj način organizam traži sredstvo za opuštanje. Šećer pokreće centar za zadovoljstvo i nagradu u mozgu na isti način kao da vam se neko osmehne ili čak kao da ste zaljubljeni.

Foto: Pixabay

Ali u hipotalamusu se nalaze i regulatori koji deluju kao svojevrsni čuvari. Naime, kada registruju da mozgu nedostaje glukoze, oni blokiraju protok informacija. Upravo zato, čim mozak pokaže potrebu za energijom posežemo za ugljenim hidratima, čak i ako je ostatak tela njima dobro snabdeven.

 

GRCI PORUČUJU TURISTIMA DA MRDNU ZADNJICE i poštede nedužne magarce!

Potreba za slatkim neretko se javlja na poslu jer su ljudi u takvom okruženju često pod stresom, pa njihov mozak ima povećanu potrebu za energijom.