SVETLO NA KRAJU TUNELA! Kako izaći iz depresije?

Depresija je toliko rasprostranjena da je neki psiholozi zovu prehladom među emotivnim poremećajima. Ako ste depresivni, niste sami, poručuju lekari povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se obeležava 10. oktobra

Šta su Ludvig van Betoven, Vinston Čerčil i Vinsent van Gog imali zajedničko? Svi su oni u jednom trenutku patili od depresije. Depresija je zapravo toliko rasprostranjena da je neki psiholozi zovu prehladom među emotivnim poremećajima. Ako ste depresivni, niste sami, poručuju lekari povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se obeležava 10. oktobra, a koji je ove godine posvećen prevenciji samoubistva.

Duša i telo

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 322 miliona ljudi širom sveta pati od depresije, a u Srbiji je svaka četvrta osoba depresivna. Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje u svetu i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mladima uzrasta od 15 do 25 godina.

KAKO POSTATI MILIONER! Ovo su ČETIRI REALNA PUTA koja vode ka neslućenom bogatstvu!

 

Foto: Shutterstock

- Depresiju karakteriše osećanje bespomoćnosti u nošenju sa životom, žalosno raspoloženje, potištenost. Možda najuočljivija odlika depresivnog je nedostatak samopoštovanja, procenjivanje sebe kao beskorisne osobe i gubitnika. Nedostatak osećanja sopstvene vrednosti dovodi do toga da depresivna osoba razvija preteranu zavisnost od mišljenja drugih. Potrebni su joj stalni dokazi prihvaćenosti od njih, a na kritiku je jako osetljiva. Uz to, praćena je telesnim simptomima kao što su gubitak apetita, nesanica, brzo zamaranje, smanjenje seksualne želje, poremećaji funkcije želuca... - objašnjava Danka Stojković, klinički psiholog i psihoterapeut.

Smrt bliske osobe, prekid ljubavne veze, gubitak posla i slični događaji dovode do depresije kao reakcije, navodi naša sagovornica. Međutim, ukoliko ovo stanje traje duže ili je intenzivnije, može se govoriti i o depresivnoj ličnosti koja je sklona tome da veruje da je prepuštena na milost i nemilost teškim životnim okolnostima i da je nesposobna da preduzme bilo šta protiv njih.

NAJVEĆE PONIŽENJE U ŽIVOTU! Putnica se UPIŠKILA U AVIONU jer joj SEDAM SATI nisu dozvolili da ode do toaleta! Nije smela da ustane sa sedišta koje je bilo natopljeno mokraćom!

Volja za zdravljem

- Stresne situacije, kao što je gubitak bliske osobe, raskid partnerskog odnosa, gubitak posla ili fizička bolest, bitno remete našu unutrašnju ravnotežu. Preterano tugovanje može dovesti do depresivnog sindroma i do suicida ako se gubitak bliske osobe povezuje sa gubitkom smisla života. Inače, na stresne situacije koje su ugrožavajuće može se reagovati na tri načina koji proističu iz osnovne reakcije "bori se ili beži". Neko se bori, neko beži, a neko se jednostavno parališe, zaledi. Suicidne osobe su sklone da na ovakve situacije reaguju bežanjem od problema - objašnjava psihoterapeut i naglašava da nisu sve depresivne osobe suicidne, niti svako reaguje na teške, stresne situacije suicidom, ali svako pominjanje samoubistva treba shvatiti ozbiljno.

Foto: Shutterstock

Ipak, ako mislite da će depresiju izlečiti neko čudo, bez vaše intervencije, u krivu ste. Čekanje i odlaganje lečenja je najgora stvar koju možete da uradite.

- Iako se tako ne čini depresivnim osobama, u pitanju je vrlo izlečiva bolest - čak 90 odsto ljudi pozitivno reaguje na razne oblike lečenja. Nekada je psihoterapija ili odlazak kod psihologa na savetovanje sve što vam je potrebno, a pored toga postoji široka lepeza antidepresiva i drugih alternativa u lečenju - navodi Danka i naglašava da je volja uvek prisutna kod čoveka, što ne znači da je i pravilno usmerena.

- Vi birate kako ćete misliti, kako ćete se osećati i kako ćete reagovati na životne okolnosti. Ne postoji neizlečiva bolest, već samo osoba koja bira da bude bolesna. Preusmerite svoju volju i, umesto bolesti i tame, birajte svetlo, boljitak i zdravlje - savetuje Danka Stojković.

OVA VOĆKA JE DAR BOGOVA! Odlično je za našu probavu, oči i štiti od raka!

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.