ŠTA JE SE*SUALNA INTELIGENCIJA? Evo prilike da otkrijete da li je posedujete!

Se*sualni život bez se*sualne inteligencije može da bude savršen, ali samo u domenu tehničke izvedbe i podmirivanja potrebe

Kažemo inteligencija, mislimo – pamet. I obično automatski isključujemo njenu povezanost sa emocijama, a još manje sa se*som. Međutim, manje znamo ili znamo, ali zaboravljamo da je jedna od važnih „podkastova“ inteligencije, uz socijalnu i emocionalnu, se*sualna. I daleko je od banalnog svođenja na strast, uzbudljivost i hedonizam, već je sve to zajedno i još mnogo više. Šta se tačno podrazumeva pod se*sualnom inteligencijom? Koliko je ona pojam o kojem najmanje mislimo, razgovaramo, osvešćujemo ga, ali je zapravo vrlo važan?

Leonora Pavlica, klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut pomaže nam da rasvetlimo ovu temu.

– Većina ljudi polazi od uverenja da je se*s nagon, da se odigrava instinktivno, prema nekom unapred datom programu, pa o tome nije potrebno razmišljati – kaže sagovornica „Života plus“. – Slično i još površnije misle o se*sualnoj inteligenciji – da je ona izmišljen pojam, pokušaj psihologizovanja našeg celokupnog životnog prostora i slično. Međutim, smatram da je on, šta god bio, konstrukcija ili činjenica, veoma praktičan i da može da pomogne ljudima da više uživaju u svojoj se*sualnosti. On nas podseća da odemo dalje, iza fizičkog, iza prostih telesnih razmena, i zapazimo da se u se*sualnom činu razmenjujemo i duhovno i emotivno. To je čin bliskosti, uzajamnosti, poverenja, a ne biološke nužde. Veće su šanse da uživamo i doživimo potpunije zadovoljstvo, ako se se*som bavimo na se*sualno inteligentan način.

Foto: Shutterstock

Koja je njena najpreciznija definicija i zašto je važno da je budemo svesni?

– Iako nam je svima biološki data mogućnost da se*sualno opštimo, vidimo da ljudi ovu potrebu ispunjavaju veoma raznoliko. Neki to čine na agresivan način, neki je negiraju i poriču, neki na hedonistički, zatim romantičan, ili pak imaju mazohistički odgovor. Priznaćete, opcija je mnogo. Šta bi od svega toga mogao biti reprezent se*sualno inteligentnog pristupa se*su? Aktivno se baviti svojim se*sualnim životom (ne samo u tehničkom, već i psihološkom smislu), osluškivati svoje potrebe kao i svoje telo, komunicirati sa njim, odnosno znati šta mu i kada prija, kao i na koji način želi da bude zadovoljeno. Nadalje, biti svestan svoje telesne šeme i realističan u pogledu procene toga koliko si se*sualno poželjan, umeti na civilizovan način da iskanališeš svoje potrebe, imati kontrolu, samodisciplinu i sposobnost odlaganja zadovoljstva (naravno ne u nedogled), razvijati empatiju, razumevanje i senzitivnost za potrebe drugog, osluškivati šta njemu prija, otvoreno komunicirati o svojim se*sualnim potrebama, kao i o onome što nam ne prija.

Koliko (ne)grešimo kada mislimo da je ona urođena?

– Se*sualnost, odnosno se*sualna energija, kao nagon za produženjem vrste, je ono što je urođeno. Se*sualna inteligencija je nešto drugo; ona je pokušaj da se ovaj bazični nagon socijalizuje, da mu se nametnu neki okviri, standardi i očekivanja. Ona se sa godinama razvija, kako kroz iskustvo, tako i kroz aktivni napor da bolje upoznamo sopstvene i se*sualne navike partnera. Bez socijalizacije se*sa ovaj čin bi bio krajnje animalan, ne nužno loš, ali neartikulisan i nedovoljno dubok, jer u takvoj razmeni nisu stvoreni uslovi za emocionalno zbližavanje i intimu.

Koja je očigledna razlika između se*sualno inteligentnih i neinteligentnih ljudi?

– Ljudi sa visokom se*sualnom inteligencijom su otvoreni za istraživanje sopstvene se*sualnosti, znaju šta im je ugodno, a šta ne, umeju da iskomuniciraju i da kontrolišu svoje potrebe. Takođe, vode računa o potrebama partnera i gledaju da se se*sualna energija razmenjuje na obostrano zadovoljstvo. Nasuprot njima, se*sualno neinteligentan čovek će uvek biti rob svojih rigidnih strategija osvajanja, gluv prilikom osluškivanja tuđih potreba, bez takta da oseti granicu u kontaktu koju će zato često narušavati svojim navalentnim ponašanjem. Dakle, bez empatije za drugog i bez samorefleksije za vlastite se*sualne postupke. On deluje egoistično, jer je konstantno tokom se*sualne interakcije zaokupljen time kako izgleda, kako se njegovom partneru čini njegovo telo i da li sam čin odigrava dovoljno dobro.

Da li smo mi kao društvo i dalje zatvoreni za ovu temu?

– O njoj je već mnogo pisano i pričano u medijima, ali reakcije društva nisu blagonaklone. Uglavnom sam pojam nalazi na osudu i prozivan je kvazinaučnim, a pretpostavljam da je to tako, jer implicira svesno, aktivno ulaganje napora da se se*sualna inteligencija razvija s godinama. Ljudi se na našim prostorima već isuviše troše na drugim mestima i često imaju doživljaj da je čak uloženi trud jalov, pa se čini da im razvijanje se*sualne inteligencije pride, nije ni na kraj pameti. Se*sualnost se uzima kao oblast za rasterećenje, kao ventil, a ne kao još jedna u nizu na kojoj treba raditi. Otpor je zbog opisanog veliki, a gde je otpor tu je i nemogućnost dubljeg razumevanja ovog pojma, kao i prednosti koje u praksi mogu proisteći. Našem čoveku je lakše da ospori legitimitet samog pojma, jer tako troši manje vremena i energije.

U kakvoj je „sprezi“ ona sa emocionalnom inteligencijom?

– Visoka emocionalna inteligencija povećava šansu da budemo i se*sualno inteligentni. Štaviše, neke veštine prve su direktni preduslovi druge, kao što su, recimo, empatija, senzibilnost, samokontrola, emocionalna stabilnost, introspekcija, komunikabilnost.