AKO JE ORGANIZAM "ZATROVAN" NE MOŽE DA SE BORI PROTIV VIRUSA! Imunolog otkriva koje to KOBNE GREŠKE PRAVIMO u doba korone i ŠTA TREBA DA URADIMO DA BI ON SKROZ NESTAO!

O tome koliko je važan imunitet u doba pandemije koronavirusa, kako da popravimo opšte stanje organizma, kao i koje to vitamine i minerale treba da pojačano unosimo kako bismo bili zdravi, govori imunolog prof. dr Borislav Kamenov.

* Šta zapravo znači imati dobar imunitet?

- To znači da organizam adekvatno odgovori na izazove. Jer organizam se neprekidno bori sa raznoraznim uljezima, toksinima, patogenima, mi toga nismo svesni kad nemamo nikakvu bolest, kada je sve kako treba. Imunitet je nevidljiv kada dobro radi. Postane vidljiv tek kad počne loše da radi. Kada nam je loše, on se aktivira i malo šire mobiliše sistem. Koji su znaci bolesti? Povišena temperatura na primer, ali ona je takođe deo odbrane imunog sistema protiv patogena. Zato i kažemo da ne treba da se leči temperatura. Naravno, ne treba je pustiti da ide preko 40 stepeni, ali do 38 je uvek ‘dobrodošla’, tada ubrzava odbranu.

* Kada se često osećamo malaksalo i umorno, malo-malo pa nam curi nos, obično to objašnjavamo lošim imunitetom. Ima li istine u tome?

- Umor je vrlo važan znak poremećaja imuniteta. Zato što organizam mnogo energije troši da savlada raznorazne ‘napasti’. Ne znači da se uvek radi o infekcijama, najveći problem su loša hrana, aerozagađenje, cigare… Imuni sistem treba da očisti to ’trovanje’ organizma koje oštećuje sluzokožu, pa onda ona počne da ‘propušta’ i mi dobijamo reakciju – to su ili znaci trovanja ili alergije. Te alergije mi lečimo, a ne radimo na tome da se ne trujemo. Sve, manje-više, radimo naopako - smatra imunolog.

Foto: Printscreen

Iz straha od zaraze, u poslednje vreme ljudi nemilice uzimaju vitamine, minerale, pa čak i antibiotike ne bi li pojačali odbrambeni sistem. Šta je pogrešno, a na koje suplemente treba da obratimo pažnju, objašnjava profesor:

- Antibiotik pobije sve bakterije u crevima. A dobre bakterije su te koje nam omogućavaju da adekvatno rešavamo probleme. Dobre bakterije su bogatstvo, dok su loše bakterije bolest - kaže.

On objašnjava zašto terapija obolih od kovida ipak uključuje antibiotike:

- Obolelima od korone se daje hemomicin, ne zato što je antibiotik, već zato što ima imunoregulativna svojstva. I opet se vraćamo na imunitet.

* A šta je sa vitaminima i mineralima?

- Cink je važan jer ispravlja ’greške’, ali nije najvažniji. Vitamni C je važan, ali ga ima svuda, u povrću, voću... On nije deficitaran. Ali ono čega nema, a šta je najvažnije, to je vitamin D, on ubija virus. Stvara ga sunce, a može se naći i u ribama, ribljem ulju. Ono što predstavlja problem sa ovim vitaminom jeste velika njegova ’potrošnja’, tada izlaganje suncu nije dovoljno. U Indoneziji je rađena studija gde su ispitali 100 pacijenata koje imaju normalne vrednosti vitamina D i 100 pacijenata koji imaju deficit. Kod prvih se razvila vrlo blaga slika infekcije korona virusa, a kod drugih 100 je bila ozbiljna. I to je pokazalo da je vitamin D vrlo važan.

Foto: pexels.com

KOLIKO SMO "ZATROVANI"?

Od toga kakav nam je imunitet, u kojoj meri je naš organizam "zatrovan", zavisi sa koliko uspeha ćemo se izboriti sa virusima.

-Toksini se uklanjaju na isti način kao i virusi. Makrofagi, ćelije zadužene za uništavanje bakterija, vrše detoksikciju. Toksini uđu kroz creva u sistem, amakrofagi imaju zadatak da sve počiste. Oni uništavaju i viruse, ali ako je organizam ’prepokupiran’ trovanjem ne može da se bori protiv virusa. To je najčešći razlog zbog kojeg se ljudi razboljevaju- kaže dr Kamenov. - Važno je da pacijent bude dobro pregledan, da se sve uzme u obzir i da na osnovu toga dokor preporuči lečenje. Bitno je da doktor ne gleda samo bolesti. Mi, lekari, gledamo samo znake i simptome, a ne gledamo stanje zdravlja i to je pogrešno. Treba otkloniti to ’trovanje’ organizma.

* Šta je sa prirodnim preparatima za podizanje imuniteta, mogu li oni da pomognu?

- Sve je to mnogo dobro, ali nijedan od tih prirodnih preparata ne može da ima nešto čega nema u zemljištu. Naši preci su se tako ranije lečili jer je svega bilo dovoljno. Ali, priroda se ’pokvarila’, osiromašila je. U Srbiji skoro da nema selena, a on je glavni oksidans u zaštiti od malignih bolesti. Cinka ima dovoljno samo u Kosovskoj Mitrovici. Zato moramo da uzimamo susptitucije.

KORONA I GRIP, NAJVEĆI "BAUK"

* Bliži nam se sezona gripa, mnogi strahuju od spajanja ove virusne bolesti sa koronom. Može li da pomogne vakcina protiv gripa, da ublaži eventualno oboljevanje?

- Ona ne može da zaštiti od korone, naravno, ali može od gripa. Tu postoji ’ali’. Vakcina može da zaštiti onog ko ima dobar imuni sistem i ko će da razvije antitela, tu je zaštita stoprocentna. Ali, ako je osoba ’problematična’, ima tegoba sa crevima, ako su ćelije koje prave imunitet okupirane čišćenjem ’otrova’ iz organizma, onda njeno zaštitno dejstvo neće biti potpuno.

Foto: Peđa Milosavljević

SVI HOĆEMO "INSTANT REŠENjE

- Medicina je uvak tragala za 'instant rešenjem', da nađe jedan lek koji će sve da izleči. Priroda se i ranije borila protiv virusa, postoji lek, a to je vitamin D. On je 'razrešio' tuberkulozu, sanatorijumi su nekada podizani na osunčanim mestima zbog vitamina D. Mnogo toga može da se reši na način kako je priroda to predvidela. Ako ne možemo da utičemo na kvalitet hrane, možemo na to kako da popravimo svoj imuni sistem, da proverimo šta unosimo u organizam, da izbacimo ono što nas truje - kaže dr Kamenov.

* A vakcina protiv kovida? Da li je ona jedino rešenje?

- Svi misle: ’Samo da dođe vakcina i sve će biti rešeno’. To nije istina, a postoje pokazatelji koji govore u prilog tome. Postoje osobe koje su preležale koronu i posle tri meseca više nemaju antitela. A kad se neka bolest preboli, tada se stiče najveći imunitet. Ako osoba tri meseca po izlečenju nema antitela, pa koliko može da ima posle vakcine, sve da je najbolja na svetu? Ne možemo da se oslonimo na antitela. Ja bih voleo da je rešenje tako jednostavno, ali lično ne verujem. Problem je mnogo ozbiljniji, vidimo da je sve sada drugačije. Deca imaju lakšu kliničku sliku jer reaguju nesprecifičnim imunitetom. A odrasli imaju težu, jer reaguju ćelijskim imunitetom, onim koji su izgradili da bi se zaštitili od hroničnih bolesti, maligniteta... Način njihovog reagovanja ih tera da imaju komplikacije. Jer u suštini, ne ubija virus organizam, nego ga imuni sistem ubije kad prekorači nužnu odbranu. To je ta citokinska oluja o kojoj govorimo. Ali i dalje ne shvatamo šta treba da radimo da se citokinska oluja ne razvije."

ŠTA JE TO ŠTO TREBA DA URADIMO?

- Moramo da popravimo ’mirno stanje’. To je naša najveća greška. Znamo da virus ne može da nestane dok se prenosi. Maskama i distancom smo ga smanjili, ali to nije konačno rešenje. Ne možemo 100 godina tako da se izolujemo. Imunitet nas u prvoj fazi bolesti štiti, a u drugoj fazi ubija, uslovno rečeno. Ako to znamo, hajde da izgradimo takav imunitet da se bolest preboli bez velikih problema. To je moguće i to neprekidno radimo. Imam veliki broj pacijenata koji su hronični bolesnici i preležali su koronu bez teške kliničke slike. Sve je to vrlo moguće, samo niko se ne bavi popravljanjem zdravlja. SZO kaže da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, znakova i simptoma, već je opšte blagostanje organizma, uključujući i socijalno i ekonomsko. I to je istina, samo što niko ne brine o tom zdravlju, već samo lečimo simptome - objašnjava.

VIRUS "NEĆE" NA PUŠAČE

Još na samom početku pandemije primećeno je da zaraženi pušači imaju blažu kliničku sliku. Po nekim teorijama, objašnjenje je da se virus ne "kači" na bolesna pluća, na oštećeno tkivo...

- Nije to zato što virus neće tamo gde je ’oštećeno’ tkivo, nešto drugo je u pitanju. Imuni sistem je stalno aktiviran, pa ne može da napravi neku veliku štetu - kaže dr Kamenov.

-  Zdrava creva su najvažnija za imunitet. Tako toksini neće moći da uđu u organizam, imuni sistem neće biti opterećen i moći će da se posveti borbi protiv virusa. Sledeći na liniji fronta je vitamin D koji podstiče da se virus ubije.

* Svi su očekivali da će na leto virus da nestane. Zašto se to nije desilo?

- Pod dejstvom sunca virus zaista slabi, ali kada je organizam pun toksina, potrošnja vitamina D je velika i ne može da se nadomesti izlaganjem suncu. Zato vitamin D mora da se supstituiše, da se unosi dodatno - zaključuje profesor Kamenov.