OVO JE NAJLEKOVITIJA BILJKA NA SVETU: Kod nas raste kao KOROV, a mnogima je ŽIVOT SPASILA! (FOTO)

Lečite se zdravo.

Kinezi su nekad od gloga pravili fermentirano piće, a njegovi ostaci pronađeni su u 9.000 godina starim lončanicama.

Smatra se da je već tada bio značajan u religiji. Legenda kaže da je od ovog grma napravljena Hristova kruna od trnja. Uz njega se vežu i mnoga druga verovanja, čak i mitovi poput onog o vampirima.

Glog je u to vreme rastao u Europi, Aziji, Severnoj Americi i Mediteranu, ali danas je proširen po čitavom svetu. Poznat je i pod nazivima bela drača, beli trn, glogić, glogovac, glogovina, oštri trn, trnka, žetica, glagovna glog, gloginja, medvedove hruške.

Foto: Pixabay

Lek za srce

Glog sadrži aktivne tvari s antioksidativnim delovanjem. U cvetovima se, uz nešto eteričnog ulja, nalazi trimetilamin i glikozid oksiakantin. Plodovi sadrže eterično ulje, tanin, saponin, glikozide i fruktozu, te u izuzetnim količinama kalijum, natrijum, kalcijum i soli fosforne kiseline.

Istraživanja su pokazala da glog sprečava porast modernoga doba – infarkt.

Svi koji imaju problema s previsokim pritiskom, žele da se zaštite od opasnosti visokog holesterola i začepljenja krvnih sudova, te svi koji pate od srčanih kriza, mogu se s punim poverenjem lečiti glogom.

Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Prihvaćen je kao siguran i delotvoran tretman ranih faza srčanih bolesti, te kao delotvorna terapija kod već uznapredovalih faza.

Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.

Pospešuje aktivnost i bolju ishranu ćelija srčanog mišića. Uopšteno bi svako iznad 50 godina trebao povremeno uzimati tinkturu gloga.

Foto: Shutterstock

Berba gloga

Za lečenje se najčešće koriste dve vrste gloga – crveni i manje poznati beli glog. Glog raste uz puteve, ivice šuma i livada, a karakterističan je po trnju i trokrakim i petokrakim listovima. Kora se sakuplja u proleće kada kolaju sokovi, te se koristi osušena ili sveža. Plodovi se beru u jesen kada su jarkocrveni. Cvetovi, po mogućnosti beli, beru se u pupoljcima ili neposredno pre otvaranja. Vreme za branje cvetova je između aprila i juna. Suše se u hladu u tankim slojevima

Kapi od gloga

– 20 g usitnjenih listova i cvetova prelijte s 200 ml 70 postotnog alkohola. Povremeno promešajte. Nakon tri sedmice procedite i profiltrirajte. Piti dvadeset kapi dnevno s malo tečnosti. Ove kapi deluju preventivno, ali i kao pomoćna terapija kod bolesti krvnog i nervnog sistema.

Sirup od gloga

U blender stavite kilogram bobica gloga, prelijte s vodom tako da seže 2,5 cm iznad bobica. Izblendirajte i ostavite tako 24 sata. Stavite to na laganu vatru, a kada počne lagano ključati, ostavite neka se krčka pola sata.

Smanjite ringlu i pustite da odstoji još pola sata. Procedite tečnost i kada se ohladi, stavite je u fržider. Bobice izblendirajte dodajući im novu vodu. Zatim ih opet jednako kuvajte pola sata i ostavite da stoje još pola sata. Dobro procedite kroz krpu, da bude što gušće.

Taj sok pomešajte s prvobitno isceđenim. I zatim ga krčkajte na laganoj vatri dok ne ostane 1/4 mešavine. Sipajte u sterilizovane flaše i uzimajte 6 do 12 kašika dnevno. Rok trajanja je neograničen.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.