NE MOGU VIŠE DA ŠVRLJAM OKOLO, IPAK SAM MAMA JEDNE ĆERKE! Vratila sam se starom životu, a onda je jedan poziv PROMENIO SVE!

Naša čitateljka Milena K. ekskluzivno za naš portal otkriva detalje privatnog života. Prevare, intrige, najdublja intima i zaprepašćujuće obrte koje joj donosi sudbina. Potpuno ogoljena. Do srži. Da se naježite. Njenu priču pratite svake subote na Informer.rs

Evo nas opet, dragi prijatelji. Ja sa svojim mislima, vi sa mnom. verujem da me mnogi od vas osuđuju zbog poslednje priče iz pog poslebračnog života i pozpuno vas razumem.

Otkako sam se razvela, živela sam kao puštena s lanca, da bih se na kraju našla u vezi s devojkom. Priznajem, što je mnogo, mnogo je. Ajd da sam sama na ovom svetu, pa i nekako, al grize me sabest zbog ćerkice Hane. Nije više mala, ne daj bože da se pročuje kako joj se majka "pustila u promet", ne bih mogla na oči da joj izađem.

Nisam imala više nikakvu dilemu, koliko god da sam uživala nakon muževljeve prevare s kumom, shvatila sam da sam isuviše ozbiljna žena, ali i majka jednog anđela i da bi pod hitno trebalo da pe primirim.

Ponovo sam se maksimalno posvetila Hani, bile smo nerazdvojne nakon što sam šutnula partnerku Dijanu. Svuda sam je vodila, ispunjavala svaku njenu želju. Vikendom je po nju dolazio bivši, ali sam i tad rešila da ne švrljam. 

Sređivala sam po kući, nalazila sebi stalno nove obaveze, jedva sam čekala ponedeljak da opet budem s Hanom. Koliko god nas u životu peckaju životna zadovoljstva kojima je teško odoleti, majčinstvo se ipak ne može m eriti ni sa čim.

Možda opet dočekam pravu ljubav

Bože, rodila bih još jedno dete. Možda je malo kasno, ali šta znam. Želim to. A sa doskorašnjim bludnim životom teško da ću to uspeti. Možda ću opet pronaći veliku ljubav, možda.

Hana nikad nije bila u Italiji, a već mesecima joj obećavam da ću je voditi. Približavao joj se uskršnji raspust, ja sam najavila šefovima odmor i to je bilo to. Nemojte se zbuniti, i dalje vam pričam o svom životu od pre par godina, korona nije bila ni na vidiku.

Došao je dan puta, taksi nas je odvezao na aerodrom i dok si rekao keks, već smo bili na Malpensi. Odmor je mogao da počne.

Bila sam u Milanu već nekoliko puta i bilo mi je užasno uzbudljivo što ćerki pokazujem ovaj grad. Naravno, sad je već u godinama kada je zanimaju i ozbiljne stvari, išle smo iz muzeja u muzej, ali je, kao i svako žensko, bila opčinjena šoping turom.

Odmor u Milanu

Rešila sam da joj ispunim sve želje, ali sam i sebi ispunila jednu Luj Viton tašnu. Nek ide život, imam odličan posao u advokaturi, mogu jednom sebi da ugodim. Znam, iskašljavaću mesecima ovaj poklončić, ali ću makar zauvek pamtiti ovaj odmor s Hanom.

Ipak, svemu lepom brzo dođe kraj, pa nam je ostalo poslednje veče pre polaska kući. Izvela sam je u restoran, a posle ćemo se dugom šetnjom oprostiti od Milana. Bilo je kao u snovima, sutradan smo se vratile u Beograd i nikad nismo bile srećnije.

Zaista mi prija ovaj povratak u normalu. Nek sam se iživela, bilo je lepo. A ako mi se desi ljubav, neću se braniti.

Pogrešan broj, pravi muškarac

Dva dana kasnije kao da sam prizvala sudbinu. Zazvonio mi je telefon, nepoznat broj obično se ne javljam u takvim situacijama, al kad je zapisano, onda se sve nekako odvija u tom pravcu.

- Milena? - začuo se muški glas s druge strane.

- Ja sam. Izvinite, nepoznat mi je broj, ne znam ko je.

Ispostavilo se da je čovek pogrešio broj, trebala mu je druga Milena. Pola sata kasnije opet poziv sa istog broja.

- Pogrešna Milena - rekla sam smejući se.

- Možda si ipak prava - uzvratio mi je isti muški glas.

- Kako, šta - počela sam da zamuckujem.

- Izvini, izvini, molim te. Šala, nisam hteo da te uplašim. Ali, ja verujem u sudbinu. Ne mogu da verujem da sam zvao jednu Milenu, a dobio drugu. Razmišlljao sam da li da te opet pozovem, ali, možda je suđeno da se upoznamo - i on se zbunio.

Ljubazno sam mu se zahvalila na pozivu i još ljubaznije završila ovaj čudni razgovor. Ali đavo mi nije dao mira, pogledala sam mu sliku na whatsapp-u. Ako ništa, lep je. A i ima petlju, čim me je pozvao opet.

Uhvatila sam sebe kako razmišljam o nepoznatom čoveku. Neki unutrašnji osećaj mi je govorio da nema šanse da je neki ludak, manijak... S druge strane, lepo mi je sad kao slobodnoj ženi i Haninoj mami.

Na kraju sam uzela telefon i počela da kucam poruku... Ali o tome ćemo sledeće subote. Ljubim vas sve.

Ostale delove Milenine ispovesti čitajte OVDE.