OPASNO! Doktor JANKOVIĆ UPOZORAVA: Koriste lek protiv ŠUGE za prevenciju KORONE!

Ni u većini sveta, ni kod nas, antiparazitski lek ivermektin zvanično nije priznat za lečenje infekcije koju izaziva virus korona, ali ga mnogi nabavljaju i koriste prevenciju.

Ovaj lek jeste u postupku ispitivanja za terapiju kovida u više centara u svetu, ali zvanično nije uvršten u terapijske protokole, izuzev u nekoliko južnoameričkih država.

Činjenica da se koristi "na svoju ruku" može da bude opasna, jer farmakolozi upozoravaju da šteta od primene ovog leka, koji je kod nas inače registrovan za lečenje životinja, kod ljudi može da bude višestruka.

Sve je počelo od tvrdnji nekolicine američkih eksperata za intenzivnu medicinu da postoji pouzdan lek za lečenje kovida 19 i da je to upravo ivermektin, koji navodno može da pomogne u najkritičnijoj fazi bolesti, ali deluje i preventivno nakon rizičnog kontakta.

To se tek proverava, a dok ne stignu potvrde da li je to zaista tako, stručnjaci upozoravaju da u veterinarskim apotekama ne bi trebalo kupovati ovaj lek za primenu kod ljudi.

U svetu se trenutno sprovodi oko 70 studija, koje ispituju lečenje kovida sa ivermektinom, potvrđuje profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Kliničkog centra u Kragujevcu:

- Da bismo bili sigurni da li bi ivermektin trebalo da se koristi u lečenju ili prevenciji kovida, neophodno je da budu objavljeni rezultati ovih kliničkih studija, a zatim da se izvrši njihova kritička procena, pa da nadležne agencije za lekove, kakva je i naša u Srbiji, daju ili ne daju definitivno odobrenje - objašnjava dr Janković.

Foto: Reuters

Sve do tog momenta, primena ivermektina na svoju ruku ili tako što će ga lekar propisati ili primeniti van odobrenih indikacija predstavlja postupak za koji nije moguće proceniti odnos koristi i potencijalne štete, i koji kao klinički farmakolog nikako ne bih preporučio.

On napominje da većina studija koja ispituje dejstvo ivermektina na kovid 19, još nema dovoljno veliki broj pacijenata:

- Za pouzdanost ispitivanja veoma je važno da pacijenti izabrani po slučajnom principu budu svrstani u grupu koja prima lek od interesa i kontrolnu grupu. Tako se obezbeđuje dovoljno veliki broj pacijenata da bi statistički efekat mogao jasno da se dokaže. Nažalost, u takve studije je potrebno uložiti velika finansijska sredstva, a i rezultati se ne mogu dobiti brzo.

Od velikog broja kliničkih studija koje se sprovode na pacijentima sa kovidom, samo mali broj ispunjava sve stroge zahteve prave kliničke studije. To je i razlog što se tokom prošle godine prolazilo od oduševljenja pojedinim lekovima do zaključaka da efekta nema, a da postoje i štetna dejstva.

U ispitivanju dejstva nekih već poznatih lekova za druge bolesti na infekciju virusom korona često se, upozorava naš sagovornik, prenaglašavaju pozitivni efekti dobijeni u različitim tipovima studija, dok se neželjena dejstva ne primećuju u potpunosti u prvi mah.

- Namerno ili nenamerno, istraživači su skloni da vide pozitivne rezultate u svojim studijama - kaže profesor Janković. - Kada je u pitanju ivermektin, lek koji se nekoliko decenija koristi za lečenje parazitarnih oboljenja, posebno pojave crva u različitim tkivima, u laboratorijskim studijama uočeno je da ima efekat i na veliki broj virusa, među kojima je i korona. Posle tog saznanja, u nekoliko južnoameričkih zemalja se počelo sa korišćenjem ivermektina u prevenciji i lečenju kovida i bez prethodnih ispitivanja kroz kliničke studije.

Ipak, bez obzira na to što su se neki pacijenti lečili ivermektinom, još nema pouzdanih dokaza da je to lek izbora kada je o kovidu reč.

Kod nekih pacijenata je bilo posledica...

- Dokazi o dejstvu ivermektina još nisu dovoljno čvrsti da bi bi se moglo pouzdano tvrditi da je on dovoljno efikasan i dovoljno bezbedan za lečenje kovida - kaže naš sagovornik. - Iako najveći broj pacijenata nije imao značajnijih neželjenih efekata, primećeno je da kod manjeg broja njih usled primene ovog leka bilo neželjenih dejstava na centralni nervni sistem, a i pogoršavao je neka druga oboljenja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.