MAFIJAŠ SE SKINUO, A ONDA JE NA NJEMU VIDELA NEŠTO "PRLJAVO"! Milena je zbog toga doživela NEZAPAMĆEN užitak!

Naša čitateljka Milena K. ekskluzivno za naš portal otkriva detalje privatnog života. Prevare, intrige, najdublja intima i zaprepašćujuće obrte koje joj donosi sudbina. Potpuno ogoljena. Do srži. Da se naježite. Njenu priču pratite svake subote na Informer.rs

Uh, dragi moji, napalim se samo kad se setim tog perioda svog života provedenog sa N. Toliko sam uzbuđena dok vam sve ovo pišem jer su to tako lepe uspomene...

Da nastavim gde sam stala. Rekoh vam da sam se napila, pozvala mafijaša u kafanu i bacila mu se u naručje. Napila sam se jer sam oslobođena optužbi za ubistvo, a čoveka sa one strane zakona sam ljubila kao da sutra ne postoji. Međutim, taj čovek ne pije, tako da je neko morao biti i pametan u takvoj situaciji. Rekao je da želi da se sećam našeg prvog puta. Otišla sam kući taksijem, a on je obećao da će me probuditi. 

Probudila me je glavobolja. Jedva sam se odvukla do kuhinje da popijem malo soka, vodu nikako ne mogu da pijem posle noći pune alkohola. Dok stojim u kuhinji i gutam sok, razmišljam o prošloj noći. Nek ide život, zaslužila sam da se opustim. 

Ali, gde je on?! Rekao je da će me probuditi, a navikla sam da sad već mogu da mu verujem, sva obećanja je ispunio. 

Otišla sam pod tuš, moram da se oporavim. Ako se on ne javi, zvaću Milku da idemo negde na kafu, lep je dan. Taman da joj pričam sve.

Iznenađenje

Osušila sam kosu i krenula da se šminkam. Čujem telefon. Stigla mi je poruka. Otrčala sam da pogledam.

- Mala, jesi li se naspavala - naravno, bio je to N.

Odmah sam otkucala odgovor. Nikad mi nisu bili jasni oni ljudi koji kao nešto taktiziraju, ne odgovaraju odmah na poruke već kao "udaraju čežnju". Ja to ne radim. Normalna komunikacija funkcioniše tako što, ako si u mogućnosti, čim pročitaš poruku, odgovoriš na nju.

- Jesam, polako dolazim sebi. Šta ti radiš? - kuckala sam jednom rukom, a drugom nanosila maskaru. Čisto za slučaj da mi kaže "tu sam za deset minuta". Ha ha, smejala sam se samoj sebi.

- Evo gledam u tvoj prozor i čekam te - pala mi je vilica.

- Molim - čula sam sebe da odgovaram, a u glavi mi je bio haos.

- Rekao sam ti, pogledaj - bojažljivo sam prišla prozoru razmišljajući kako me sigurno zeza, ali ajde, šta me košta da pogledam.

Ljudi moji, a scena na ulici kao iz najlepšeg, najluđeg sna. On na motoru, majko sveta! Pa ja sam njemu onaj dan na splavu rekla da se nikad nisam vozila motorom. Kakva sam sirotica.

Hej, N, nikada se nisam vozila na gliseru... Nekoliko trenutaka kasnije, ja na gliseru.

Hej, N, nikada se nisam vozila na motoru... I evo ga sada, na motoru. 

Foto: Privatna arhiva

Čovek ispunjava sve želje. Do sad.

Da nastavim, pored toga što je na svom ultra mega giga motoru (neki Nindža ili tako nešto sa još nekim oznakama), ta scena uopšte nije taaako dobra zbog skupog i besnog dvotočkaša. Poenta je u njemu. Dva metra i sto i kusur kila, ogroman čovek na tom velikom motoru. Pogled "blago teleći", što bih ja rekla. Ima te neke blage okice koje izgledaju nevino... Znam, znam, mafijaš, a nevin, to nema nigde... Ali, tako deluje. Fin, smiren, gleda ka mom prozoru, u teget pamučnoj trenerci. Čovek ima para, ne zna šta će sa njima, a obučen je normalno. Mislim, daleko od toga da je to neka jeftina trenerka, ali nisu to nikakvi Armaniji i ostali poznati brendovi. Najk trenerka, pamučna, jednostavna. Jer njemu ne treba garderoba od hiljadu evra da bi bio primećen. Njega prosto primetite gde god da se pojavi. 

Zadržala sam pogled na njemu što sam mogla duže, gledajući prvo kroz zavesu, a onda sam otvorila prozor i mahnula. 

- Hajde, čekam te - rekao je, a ja nisam ni pitala gde idemo. Kao da je bitno.

Foto: Privatna arhiva

Kao u snu

Izašla sam i sela u štiklama na motor. On mi je pomogao. Oduvek sam sebe tako zamišljala na motoru, skockanu u fulu. Vozio me je kroz centar grada, svi su gledali u nas. Vozio je polako jer mi je obećao da neće juriti, malo se bojim. Dok smo prelazili Brankov most, priljubljena uz njega, bacila sam pogled na Kalemegdan. Sunčan dan, divan. Pobednik je stajao ponosno. Ja na motoru, moj mafijaš ispred mene, tako dobro miriše... Opijena sam potpuno. 

Skrenuo je ka Novom Beogradu. I dalje mi je nebitno. Usporio je dok se pored hotela "Jugoslavija" probijao do splava iza. Parkirao je motor i pomogao mi da siđem. 

- Idemo na sokić, ovo drži moj prijatelj, lepo je - rekao je, a ja pomislih da mafijaši izgleda idu samo na mesta za koja znaju ko je vlasnik. 

Kao da je video da sam u nekim dubokim razmišljanjima, pitao me je o čemu mislim. 

- Znaš, moram priznati da ponekad nisam sigurna koliko sam bezbedna sa tobom - konačno sam prelomila. N se nasmejao od srca.

- Znaš, sa mnom si najsigurnija, nema potrebe o tome da razmišljaš - odgovorio je u dahu.

Da vas ne lažem, tako sam se i osećala. U njegovom društvu nisam ni o čemu razmišljala, a osećala sam se tako zaštićeno. 

Pila sam kafu i sokić, jela sladoled, gledala malo u reku, malo u čoveka pred sobom. Ćaskali smo i uživali u lepom danu. Sa njim je sve tako jednostavno.

Posle sat i po smo krenuli dalje. Vozio me je kroz grad. Na kraju, pitao je da idemo na njegov splav. Znala sam šta to znači. I jedva sam čekala. Biće to savršen završetak ovako lepog dana. Nijednog trenutka nisam pomislila da može da bude drugačije. Nisam sumnjala da je dobar u krevetu.

Foto: Printscreen You Tube

Konačno je došao i taj trenutak

Na splavu smo tek krenuli da se ljubimo. Ceo dan, izuzev poljupca u obraz kada smo se našli, nismo se poljubili. Prosto, ovaj dan je poslužio da se bolje upoznamo. Upijao je svaku moju reč i ispitivao me o svemu, a sada...

Bože, kako se lepo ljubi. Utonula sam u njegovom zagrljaju. Pokušala sam da ga "bacim" na krevet. Ha ha, ja njega da bacim. Shvatio je šta želim pa popustio, sam je pao. Zaskočila sam ga, tako željna fizičkog kontakta. Falilo mi je to. 

Bila sam odozgo. Volim tu pozu. U njoj najviše uživam. Već je pao mrak, ali svetlo iz kuhinje nam je bilo dovoljno, sve se videlo. Skakala sam kao luda, neiživljena, želeći da osetim svaki deo njega, da zapamtim ovaj trenutak. U jednom trenutku me je zbacio sa sebe, da bi odložio vrhunac. Sačekala sam malo, a onda se spustila do njegovog... 

Au. Kakav šok.

Gledam i ne verujem. 

Istetoviran je!

Ne N, on ima nekoliko tetovaža na telu, koje sam videla već, nego njegov... ponos... 

Ovo nikad nisam videla u životu!

Gledam i ne trepćem, a onda sam ponovo podivljala. Mene ovaj čovek taaaaako paaaaaliiii... Majko, znam da on nije za mene, ali... Jednom se živi!

Stavila sam ga u usta i pružila mu nezaboravan vrhunac.

A šta je bilo posle toga, pišem vam sledeće subote.

 

Prethodne delove ispovesti možete pronaći tako što ćete u pretragu ukucati Milena K.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Divno

pre 4 godine

"Ovo nije za knjizevnu kritiku. Ovo je za sanitarnu inspekciju."

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari