Psiholog otkriva kako da POBEDITE ZAVISNOST od DRUŠTVENIH MREŽA! Ekran kao ZAMENA za knjigu i PRIJATELJE!

Kako možete da sprečite, odnosno prevaziđete ovu vrstu zavisnosti u sedam koraka objašnjava specijalni pedagog mr Anđela Zlatković i napominje da značajnu podršku na tom putu može da vam pruži i okruženje - porodica, partner, prijatelji

Zavisnost od društvenih mreža je deo današnjice koji ne možemo da ignorišemo ili negiramo. Ekspanzija ovih mreža donela nam je mnoge olakšice, ali tu su i mane za one koji ih prekomerno i neadekvatno koriste. Kako možete da sprečite, odnosno prevaziđete ovu vrstu zavisnosti u sedam koraka objašnjava mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i KBT savetnik tima "Vaš psiholog" i napominje da značajnu podršku na tom putu može da vam pruži i okruženje - porodica, partner, prijatelji. Ukoliko vam ne pođe za rukom da ove korake uspešno sprovedete u praksi, najbolje rešenje je da se obratite i za stručnu pomoć.

1. Uočite obrasce upotrebe društvenih mreža

Bilo bi dobro da, za početak, vodite dnevnik korišćenja društvenih mreža - kada i koliko vremena im posvećujete i u koju svrhu.

- To će vam pomoći da osvestite da li je upotreba svrsishodna ili je bespotrebna, šta je drugo korisno za to vreme moglo da se uradi, koliki deo dana posvećujete ovoj aktivnosti i slično - sugeriše mr Anđela Zlatković.

2. Prepoznajte okidače

Da li društvene mreže koristite kada vam je dosadno? Ili možda kada ste usamljeni? Ili kada vam je neprijatno, recimo, u situaciji dok čekate nekog?

- Anksioznost, depresivnost, dosada - sve su to stanja koja bi trebalo prevazilaziti na konstruktivniji način. Ako vam je dosadno, razmislite šta bi mogao da bude vaš novi hobi. Ako ste usamljeni, pozovite nekog prijatelja ili poznanika na kafu. Ako ste anksiozni ili depresivni, u svoju dnevnu rutinu uključite fizičku aktivnost, tehnike relaksacije, šetnju. Takođe, razmislite o psihoterapiji - savetuje specijalni pedagog.

3. Da li ste pasivni ili aktivni korisnik?

Pasivno listanje tuđih objava može dodatno da pojača vaša nezdrava osećanja, smatra naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

- Potrudite se da izvučete najbolje od onoga što društvene mreže pružaju - da održavate kontakt sa prijateljima i rođacima koji ne žive u istom gradu, da pratite objave u skladu sa svojim interesovanjima, a ne nešto što je u trendu, te da tom vremenu koje provodite na društvenim mrežama date određeni smisao - preporučuje mr Zlatković.

4. Pravite razliku između virtuelnog i realnog sveta

Ljudi su socijalna bića i kao takvima tehnologija ne može da bude zamena za neposrednu, lice u lice, komunikaciju koja je važna za sveopšti osećaj zadovoljstva, pripadnosti, prihvatanja, naglašava specijalni pedagog.

- Važnu ulogu u međuljudskoj interakciji igra i neverbalna komunikacija poput gledanja u oči, zagrljaja, facijalne ekspresije, a koja izostaje u virtuelnom prostoru. Stoga bi trebalo da društvene mreže posmatrate kao pomoćno sredstvo, a ne kao prioritet - predlaže mr Zlatković.

5. Ojačajte svoje socijalne veštine

Da li je upotreba društvenih mreža ono što vam pomaže da se nosite sa svojom socijalnom anksioznošću, jer se u virtuelnom prostoru osećate sigurnije, lakše uspostavljate i održavate komunikaciju? Ako je odgovor potvrdan, vreme je da to menjate jer vam neće značajno pomoći da prevaziđete problem.

Foto: Shutterstock

- Mreže mogu da budu jedan od načina da se povezujete sa ljudima sličnih interesovanja, ali da biste ovladali socijalnim veštinama, neophodno je izlaganje u realnim situacijama. Trudite se da uspostavljate kontakt sa kolegama sa posla, pridružite se kada vas zovu na druženja, priključite se nekom sportskom klubu, krenite na ples, prijavite se za volontiranje u nekoj humanitarnoj organizaciji. Sigurno ćete i tamo naići na osobe sa kojima ćete imati zajedničke teme - sugeriše naša sagovornica.

6. Uvedite sebi određena pravila

Krenite od toga koliko vremena dnevno ćete koristiti društvene mreže i aktivirajte opciju da vas aplikacije upozoravaju kada to vreme prekoračite.

- Ako ste osoba koja na svakih par minuta proverava telefon, postepeno ukidajte ovu naviku. Za početak se ograničite, recimo, na proveravanje na svakih 15 minuta, zatim na 30 minuta i tako sve dok se ta kompulzivna radnja ne eliminiše. Možete uvesti "slobodne zone" - mesta i situacije kad isključujete internet: tokom obroka, druženja sa prijateljima ili porodicom, dok vežbate, šetate, vozite. Preporuka je da slobodna zona bude i spavaća soba - ne idite na spavanje sa telefonom. Svetlost ekrana nepovoljno utiče na kvalitet sna, a ekran zamenite knjigom - savetuje mr Zlatković.

7. Deinstalirajte društvene mreže iz telefona

Dozvolite sebi da mrežama pristupate samo povremeno kada ste na računaru, predlaže naša sagovornica.

- Ovo bi posebno trebalo da urade osobe kojima se društvene mreže nepovoljno odražavaju na samopouzdanje tako što se konstantno porede sa drugima. Istraživanja, a i sama praksa pokazuju da ovaj korak dosta pozitivno utiče na raspoloženje ovih osoba. Na početku im odvikavanje bude teško, ali čim uoče benefite, počinju da se osećaju bolje - poručuje mr Anđela Zlatković.

ŠOK ZA SVE! Jovana Joksimović IZNENADILA kada se ovako pojavila u JUTARNJEM - uvek je sređena, a sada... /FOTO/

OVO FARMACEUTI KRIJU OD VAS! Doktorka Todorović OTKRILA KOJE BILJKE LEČE i istine i zablude o njima!