ZAŠTO TREBA JESTI CRNI I BELI LUK? Evo šta kažu stručnjaci!

Istraživanja pokazuju da se začinjene kuhinje nekih kultura i naroda nisu razvile samo zbog ukusa, nego i zbog antibiotičkih svojstava začina. Ljuti začini sa antibiotskim dejstvom , kao što su crni i beli luk, koji uništavaju bakterije nalaze se i u našoj tradicionalnoj kuhinji

Crni i beli luk – ljuti začini sa antibiotskim dejstvom

Prema naučnim istraživanjima, crni i beli luk, piment i origano sadrže moćne antibakterijske sastojke i predstavljaju začine sa najjačim antibiotičkim svojstvima. Ti začini su uništili svih 30 mikroorganizama protiv kojih su testirani, uključujući ešerihiju koli i salmonelu, dve bakterije koje izazivaju trovanje hranom. Naučnici su utvrdili da su se antibiotički sastojci u biljkama razvili kao odbrambeni mehanizam protiv napadača – gljiva, bakterija i insekata. Ovi sporedni sastojci nisu presudni za bazični metabolizam biljke, ali doprinose njenoj aromi i rezultat su evolucionog procesa odgovornog za njenu zaštitu. Upravo u istu svrhu i mi koristimo biljke u našim receptima, jer deluju kao antibiotici.

Foto: Shutterstock

Istražujući koji ljuti začini deluju kao antibiotici, naučnici su takođe utvrdili da postoji direktna veza između klime i količine začina koja se koristi u kuhinjama nekih kultura. Začinjena kuhinja obično asocira na zemlje toplih krajeva i sadrži velike količine crnog i belog luka. To je zbog toga što se namirnice u tim krajevima brže kvare, a ljuti začini deluju kao antibiotici i to sprečavaju. U ovim kuhinjama su takođe česti sastojci hrane feferone i druge ljute paprike. Utvrđeno je da kapsaicin iz ljute paprike ubija i do 75 % bakterija u laboratorijskim testovima.

Više začina – manje trovanja hranom

Analizom upotrebe začina u pojedinim zemljama, otkriveno je da se ljuti začini sa antibiotskim dejstvom obično koriste u predelima tople klime Tajlanda i Indije. Manje se koriste, ili čak nikako, u hladnim krajevima, kao što su Norveška i Švedska.

Od preko 80 % recepata indijske kuhinje, u skoro svakom se koriste crni i beli luk, đumbir i paprika. Nasuprot tome, norveški recepti sadrže uglavnom crni i beli biber, a začini se koriste tek sporadično, dok se ljuta paprika gotovo i ne koristi.

Istraživači su uporedili stopu trovanja hranom u Japanu i Koreji, zemljama sa sličnom klimom. U Japanu je u periodu istraživanja između 1971. i 1990. godine prijavljeno blizu 30 slučajeva trovanja hranom na 100.000 ljudi, naspram samo 3 slučaja na isti broj ljudi u Koreji. Usledio je zaključak da je manja stopa trovanja u Koreji verovatno rezultat njihove začinjene kuhinje, za razliku od blagog ukusa japanske hrane. Takođe je utvrđeno koji začini nemaju jaku antibiotičku moć. Začini koji ubijaju samo 25 % bakterija u testovima jesu crni i beli biber, đumbir, celer i sok od limuna.

Foto: unsplash.com

Najmoćnije mešavine začina

Mada se začini koriste pre svega da daju ukus hrani, njihova svrha je i da očiste hranu od patogena. Zahvaljujući ljutim začinima sa antibiotskim dejstvom postajemo manje podložni bolestima. Ispostavilo se da važi pravilo “što začinjenije, to bolje”. Naučnici su otkrili da se kombinacijom biljaka dobija moćniji antibiotički efekat nego kada se one koriste pojedinačno.

U našoj kuhinji uobičajena je upotreba crnog i belog luka i crvene paprike. Ovi ljuti začini deluju kao antibiotici, ali da biste dobili jednu od najmoćnijih kombinacija pomešajte crvenu papriku, crni i beli luk, origano i kim. Druga dobitna kombinacija sadrži biber, cimet, komorač i karanfilić. Ovim mešavinama možete dodati i crni i beli biber i sok od limuna, jer oni povećavaju efikasnost drugih začina.