Kad SREĆA i USPEH stvaraju NERVOZU! Da li ste čuli za visoko funkcionalnu ANKSIOZNOST?

Od funkcionalne anksioznosti često pate izuzetno uspešni ljudi, sa sjajnom karijerom i idiličnim porodičnim životom. Međutim, to kod njih podstiče strah, a ne zadovoljstvo, kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i psihoterapeut

Uspešni ste u svemu što radite, okolina vam se divi i poštuje vas, ali ste stalno zabrinuti, nervozni i skloni panici? Možda je i vaš problem visoko funkcionalna anksioznost, tipična za radoholike i perfekcioniste. Od funkcionalne anksioznosti pate često izuzetno uspešni ljudi, sa sjajnom karijerom i idiličnim porodičnim životom. Međutim, to kod njih podstiče strah, a ne zadovoljstvo, kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i psihoterapeut tima "Vaš psiholog".

Pod kontrolom

- Veliki broj ljudi koji se susreće sa povišenom anksioznošću, odnosno nekim oblikom anksioznih poremećaja, zapravo, suočava se sa onim što nazivamo visoko funkcionalnom anksioznošću. Takva osoba je u stanju da ispunjava svoje dnevne obaveze vezane za školu, fakultet, karijeru, da dobro funkcioniše u međuljudskim odnosima - ima društveni život, neguje partnerski odnos, dobro funkcioniše u porodičnom okruženju. Napadi panike i/ili anksioznosti nisu intenzivni i parališući u tom stepenu da dovode do izostajanja sa posla, zapostavljanja obaveza, prijatelja, partnera, kao što je to često slučaj kod disfunkcionalne anksioznosti - objašnjava naša sagovornica i dodaje:

Foto: Shutterstock

- To su, dakle, osobe koje ne pribegavaju izbegavanju situacija koje su potencijalni okidači za anksioznost i njihova dnevna rutina je dobro struktuirana. Nije im potrebna hospitalizacija, sa problemom se uspešno nose i bez upotrebe lekova ili ih uzimaju samo povremeno, situaciono, ali će se uključivati u psihoterapijski proces ne bi li ovladali veštinama i tehnikama za upravljanje stresom i povremeno preplavljujućim nezdravim emocijama i simptomima.

Bajkovita očekivanja

Ove osobe deluju sasvim u redu i za njih nikada ne biste rekli da se suočavaju sa nekom vrstom mentalnih poremećaja. Ali...

- Prisutna je, međutim, unutrašnja napetost koja je često konstantna, praćena svim simptomima koje anksioznost sa sobom nosi i koja se najčešće ogleda u tome da ove osobe sebi postavljaju visoke ciljeve, to jest da teže savršenstvu - navodi mr Anđela Zlatković.

Crta perfekcionizma je vrlo izražena u strukturi njihove ličnosti, dodaje, što se ispoljava na različitim životnim poljima: učenje, posao i karijera, socijalni život, partnerstvo.

Foto: Shutterstock

- Tako postavljenim ciljevima, koji često u sebi sadrže apsolutističke zahteve osoba sebi stvara stalni pritisak i stalno je "kao na iglama": "Ja moram da imam visok prosek na fakultetu. Ako nije tako, ja sam promašaj", "Svi moraju da budu fer prema meni", "U roku od tri meseca moram da dobijem unapređenje. Ako se to ne desi, to će biti užasno, nepodnošljivo", "Moj partner mora da bude savršen". Kada ostvari određeni cilj, fokusiraće se na neke druge neuspehe i greške, jer uglavnom ništa nije dovoljno dobro - naglašava specijalni pedagog.

Ništa nije pod moranje

Ti apsolutistički zahtevi koji postoje u zacrtanim ciljevima i standardima su ono što osobu stalno drži u povišenoj anksioznosti. Stoga, ako se pronalazite u prethodno rečenom pokušajte da glagol "morati" zamenite formulacijom "bilo bi dobro" ili "voleo/la bih", savetuje naša sagovornica.

- Bilo bi dobro kada bih dobijao/la desetke i imao/la visok prosek jer se baš trudim, ali u redu je ako dobijem i neku nižu ocenu. To nije dokaz da sam ja promašaj, ocena nije merilo moje ličnosti.

- Voleo/la bih da svi budu fer prema meni, ali svestan/na sam da je to nemoguće. Ljudi su različiti i ako me neko ne poštuje, to je u redu, ne mora da znači da je problem u meni.

Foto: Shutterstock

- Bilo bi dobro da moj partner ima što više kvaliteta, ali svi smo pogrešiva bića i sasvim je u redu i očekivano da ima određene mane.

- Veleo/la bih da dobijem unapređenje u skorije vreme i daću sve od sebe da se to desi, ali nije užasno i ako do toga ne dođe. Ja mogu to da podnesem.

- Ispratite kako se osećate kada svoje ciljeve postavite na ovaj način. Da li je nivo anksioznosti niži? Iako visoko funkcionalnu anksioznost ne pronalazimo kao zvaničnu dijagnozu, bitno je znati da ukoliko je ne prepoznamo i/ili ukoliko se ne radi na usvajanju veština nošenja sa životnim stresom koji je neizbežan (a utiče na to da kvari sliku savršenstva) može se produbiti i dovesti osobu do sindroma izgaranja, depresivnog stanja, stalnog osećanja bezrazložne krivice i drugih nezdravih, blokirajućih emocija. Rana intervencija je, stoga, jako značajna i daje dobre rezultate - savetuje mr Anđela Zlatković.

ŠTA ŽENE najviše VOLE u KREVETU? Od PREDIGRE do strastvenih ŠAPUTANJA posle akcije!

DA LI STE SREĆNI? Čuveni lekar otkriva KAKO da LAKO i KOD KUĆE proverite NIVO SEROTONINA! /TEST/

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.