KAKO se OSEĆA ŽENA koja je SILOVANA? Vreme i NADLJUDSKA SNAGA leče traumu!

Žrtve silovanja nazivaju se i "preživelima" i ta reč uliva mnogo nade. Termin se koristi da označi bol, patnju, ali i snagu ličnosti da aktivira do tada nepoznate kapacitete da u sebi pronađe vrednost, kaže mr Anđelka Jelčić, pedagog i porodični psihoterapeut

Psihičko i fizičko stanje osobe koja je preživela silovanje zahteva posebnu pažnju. Dok rana ne zaceli, smenjuju se različita osećanja i misli. Osećaju se slomljeno, ranjeno, oštećeno, kao da se nikada neće ponovo sastaviti. Mogu da se osećaju ugašeno, kao da ništa više nije nevino, sveto, neuprljano, kao da su u dubokoj crnoj rupi koja će svakog momenta da proguta ceo njihov život, kaže mr Anđelka Jelčić, dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog".

Razumevanje simptoma ovakve traume je prvi korak ka razumevanju procesa lečenja, a osobe koje su seksualno zlostavljane najteže prevazilaze osećanja stida i krivice, kao i odgovornosti, iako ništa od toga nije zasnovano na realnosti.

Pre i posle

- Povrede nastale ljudskim faktorom, poput silovanja, mnogo je teže zalečiti nego one nastale usled prirodnih katastrofa ili bolesti. Ovakve okolnosti su obično iznenadne, izuzetno snažne i blokiraju čovekovu sposobnost da adekvatno reaguje, a među ove traume nastale namernim, malicioznim ljudskim postupkom spadaju i incest, egzibicionizam, pornografija, neprimereno dodirivanje i ljubljenje - navodi mr Anđelka Jelčić.

Foto: Shutterstock

Žrtve silovanja nazivaju se i "preživelima" i ta reč uliva mnogo nade, dodaje naša sagovornica. Termin se koristi da označi bol, patnju, ali i snagu ličnosti da aktivira do tada nepoznate kapacitete da u sebi pronađe vrednost.

- Posttraumatski stresni poremećaj odlikuje ekstremna fizička pobuđenost i nemir prilikom izlaganja okidačima. Ovo se dešava jer je nervni sistem postao preosetljiv preplavljujućim traumatskim iskustvom, pa preterano reaguje čak i na male stresove. Osobe osećaju kao su drugačije od svih drugih ljudi, kao da se nikada neće uklopiti, da će poludeti, da gubitak kontrole koji su zaista osetile preti, čeka iza svakog ugla da ih ponovo opsedne i blokira njihovu reakciju. Mogu nositi doživljaj da su mrtve iznutra, zbačene sa svih životnih putanja kojima su nekada išle ili su mogle da pođu. Kao da je trauma presekla život, podelila ga, prekinula sve što je do tada postojalo i spakovala ih u lice i psihu nekoga ko sada poznaje život pre i posle traume - objašnjava mr Jelčić.

Velika, mračna tajna

Javljaju se problemi sa snom, iziritiranost ili bes, teškoće sa koncentracijom i pamćenjem...
- Prisutan je osećaj ranjivosti, bojažljivosti od mnogih stvari i nemogućnost da se osete bezbedno. Konstantan strah od mogućeg ponavljanja silovanja vodi ih u preteranu obazrivost, brzo skeniranje okoline, izlaza, načina na koji će sedeti, hodati, pričati sa drugim ljudima. U socijalnim odnosima mogu da se osećaju nepovezano i otuđeno od drugih i uglavnom je osećaj kao da nose veliku, mračnu tajnu u sebi i da niko drugi nema takvo loše iskustvo - naglašava porodični psihoterapeut.
Snaga takozvanih nametnutih (intruzivnih) misli može da vodi ka tome da žrtve očajnički pokušavaju da izbegnu sve podsetnike na silovanje.

Foto: Shutterstock

- Mogu čak i blokirati u umu misli ili slike vezane za traumatski događaj, ili ugasiti sećanja, imati praznine u memoriji u odnosu na detinjstvo ukoliko je do zlostavljanja došlo u detinjstvu. Mogu se, recimo, preokupirati fizičkim bolom kako bi izbegle emocionalni. Potisnute emocije i sećanja su toliko bolni da odbijaju da se smeste u dugoročnu memoriju, te poput neimenovanog foldera na desktopu stoje na površini, konstantno upadajući u druge memorijske fajlove. Ova disocijacija je zapravo način na koji se um brani, slično kao što telo pokreće odbranu protiv infekcije. Međutim, neprocesuirane traumatske misli će se vraćati dokle god ne budu osmišljene i smeštene u dugoročnu memoriju - opominje mr Anđelka Jelčić.

Oporavak

Simptomi nisu odraz gubitka razuma, dodaje naša sagovornica, već indikacija za pomoć, a izlečenje znači ponovno stvaranje celine ličnosti.

- Oporavak predstavlja vraćanje funkcionalnosti. Iako ona nikada ne može da bude ista kao i pre, moguće je ponovo se osećati celo, snažno, oslobođeno traume. Simptomi će postepeno postajati sve slabiji, a promene će biti vidljive na svakodnevnom nivou. Oporavak započinje vežbanjem veština kojima se simptomi regulišu, a ovo se odnosi na redukciju stresa, besa i nametnutih misli. Ove veštine nisu lekovite, ali omogućavaju da život postane podnošljiv i da oporavak započne - sugeriše mr Jelčić.

Izlečenje

Izlečenje počinje kada je traumatska memorija procesuirana i integrisana, naglašava psihoterapeut.

- Kada se dođe u stanje da se uznemirujuće emocije mogu izgovoriti, iskazati, da se mogu dati reči neizrečenom sadržaju, tada se dobija logička celina, a tenzija nametnutih misli se otpušta. Uspomene se vide jasnije, stresna energija je neutralizovana, okidači se doživljavaju kao podsetnik, a ne kao ponovljena trauma. Traumatski događaj se vidi kao deo prošlosti, a ne sadašnjosti. Trauma više nije izolovani događaj koji zahteva puno životne energije, već jedan u nizu životnih događaja - kaže mr Jelčić.

Foto: Shutterstock

Sledeći važan korak je kada izbegavanje ustupi mesto konfrontaciji.

- Izbegavanje je osnova anksioznosti, iako izgleda potpuno prirodno izbegavati bol i patnju. Kada bežimo i izbegavamo, sve manje verujemo i u svoje snage da se sa strahovima suočimo i sve smo dalje od osvešćivanja, bez koga ni nema integracije bolnih sećanja u celoživotno sećanje. Život je satkan od osećanja, loših i neprijatnih, ali i lepih. Osećanja su znak da smo živi. Ne osećati ništa znak je psihičke, emocionalne smrti. Biti u miru sa sopstvenim osećanjima, razrešen nepostojećih odgovornosti, krivice i stida, znači lečiti sebe - poručuje mr Andelka Jelčić.

OGLASILA SE DANIJELA NAKON LEKINOG SASLUŠANJA U POLICIJI! Strah da ćete biti NAPASTVOVANE i SILOVANE nije najveći ženski strah... /FOTO/

TEST LIČNOSTI KOJI JE SASTAVIO DALAJ LAMA! Odgovorite na TRI jednostavna PITANJA i saznajte nešto o sebi!

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.