KAKO DOŽIVETI STOTU? Naučnici imaju RECEPT u 4 jednostavna KORAKA!

Samo nekoliko zdravih životnih navika - pravilna ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna, izbegavanje stresa - mogu da osiguraju duži i kvalitetniji život. Važno je samo krenuti na vreme

Nedavno istraživanje sa Harvarda sugeriše da bi se do 40 odsto preranih smrti moglo sprečiti usvajanjem zdravih životnih navika. Prema podacima stručnjaka iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, među pet vodećih uzroka ovih smrti spadaju bolesti srca, rak, hronične respiratorne bolesti, moždani udar i nenamerne povrede. Naučnici podsećaju da samo nekoliko zdravih životnih navika - pravilna ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna, izbegavanje stresa - mogu da osiguraju duži i kvalitetniji život. Važno je samo krenuti na vreme.

Mediteranska ishrana

Opšte je poznato da ljudi u zemljama koje se graniče sa Sredozemnim morem žive duže i manje pate od karcinoma i kardiovaskularnih bolesti. Njihova tajna je u aktivnom životnom stilu, vitkosti (ovo važi za starije generacije) i ishrani sa malo crvenog mesa, šećera i zasićenih masti, a sa mnoštvom vlakana, orašastih plodova i drugih zdravih namirnica, poput ribe.  

Foto: Shutterstock

Mada jedinstvena "mediteranska ishrana" zapravo ne postoji, jer Grci jedu drugačije od Italijana, koji se hrane drugačije od Francuza i Španaca, svi oni dele mnoštvo istih principa. Ovaj tip ishrane bazira se na velikim količinama voća, povrća, integralnih žitarica, pasulja, oraha, mahunarki, maslinovog ulja i začinskih biljaka. Riba i morski plodovi su na meniju najmanje nekoliko puta nedeljno. Tu su i živinsko meso, jaja, sir i jogurt, koji se konzumiraju umereno, dok se slatkiši i crveno meso čuvaju za posebne prilike. Uz ručak ili večeru obično se popije čaša-dve dobrog crnog vina.  

Masline, riba i vino nude niz zdravstvenih dobrobiti, uključujući zdravlje srca i mozga, prevenciju raka, prevenciju i kontrolu dijabetesa, a uz ovaj tip ishrane mogli biste i da smanjite težinu.

Inače, fenomen dugovečnosti Francuza, Italijana, Grka i Španaca prati se od Drugog svetskog rata do danas; sprovedena su mnoga istraživanja od strane renomiranih istraživača i rezultati su zaista zadivljujući.

Brza šetnja

Uz zdravu ishranu neophodno je da budete i fizički aktivni, mada to ne mora da se oseća kao prinuda. Brza šetnja je, recimo, odličan način da počnete.

Foto: Shutterstock

Zašto baš šetnja? Tokom nje postoji minimalna mogućnost povrede, angažuju se velike grupe mišića (još više ako uključite i štapove za nordijsko hodanje), a povoljno utiče na kardiovaskularni, respiratorni, koštani i mišićni sistem. Možete da se šetate bilo gde, u prirodi, parku, na čistom vazduhu, pod različitim vremenskim uslovima, kao i uz minimum troškova.

Uz brzu šetnju možete da dodate sve što vam se sviđa - bilo da je to džezersajz, baštovanstvo ili pilates. Uradite sve čega možete da se držite.

Odraslima se obično preporučuje najmanje dva i po sata umerene fizičke aktivnosti nedeljno, uz koju mogu da dodaju i neke vežbe za jačanje mišića.

Dovoljno sna

Mada se o značaju sna za zdravlje dosta govori i zna, mnogi ljudi mu ipak ne posvećuju dovoljno pažnje. Povremeno prevrtanje u krevetu ili kasni odlazak na počinak nisu alarmantni, ali treba znati da duži period u kom nam fali sna, što znači manje od 7-8 sati u kontinuitetu, može negativno da se odrazi na pamćenje, raspoloženje i koncentraciju.

Foto: Shutterstock

Manjak sna, naročito onaj izazvan nesanicom, otežava i obavljanje svakodnevnih poslova, često i onih najbanalnijih i izbacuje nas iz koloseka već posle nekoliko nedelja ili meseci.

Zbog toga je važno usvojiti zdrave navike i kada je reč o spavanju. Svakodnevno odlazite na počinak i budite se u približno isto vreme i izbegavajte dnevno dremanje. Vežbajte i ostanite aktivni, najbolje 20-30 minuta dnevno, pet-šest sati pre spavanja. Izbegavajte večernje aktivnosti: zamenite gledanje televizije slušanjem radija i čitanjem opuštajuće literature. Takođe, ne možete očekivati da zaspite ako ste ispraznili frižider u 1 sat noću.

S duge strane, topla kupka, lagani obrok ili polusatna šetnja pre spavanja mogu da pomognu. Tu su i mnogobrojni biljni preparati, čaj od valerijane, kamilice, med i mleko...  

Manje stresa

Osim telu, i duši je potreban uredan način života, oslobođen stresa i briga koliko je to moguće. Pojedinačni stres koji čovek na vreme savlada svakako neće ostaviti posledice, ali hoće konstantna izloženost nekoj uznemirujućoj situaciji, bilo na poslu, bilo kod kuće. Osobe pod hroničnim pritiskom imaju veći rizik od infarkta, moždanog udara, od čira... Praktično je svaki organ ugrožen, u zavisnosti od konstitucije.

Foto: Shutterstock

Iako stres često ne možemo da eliminišemo, ono što možemo jeste da promenimo način na koji se odnosimo prema njemu (prihvatimo ga kao sastavni deo života), kao i da pokušamo da ga prevaziđemo (rešimo konkretan problem, ako je moguće).

Nekada preveliki zahtevi koje ste sebi postavili (ili zahtevi drugih koje ste prihvatili) mogu da budu izvor hroničnog stresa, te je važno ne samo da odredite prioritete već i da se relaksirate na dnevnom nivou. To znači da, bez obzira na to koliko ste umorni ili mrzovoljni, uradite nešto "za svoju dušu" u trajanju od bar pola sata, a vi sami najbolje znate šta vas to opušta i raduje.

DRAGOCEN I JEFTIN LEK! Ova BILJKA leči baš svaku BOLEST

EVO KAKO DA ZA 90 SEKUNDI OPUSTITE UKOČEN VRAT! Umanjite bol za dva minuta! /VIDEO/