VAKCINA svakoj bolesti SVIRA KRAJ! Doktorka otkriva KADA će da nam 'SVANE'!

Tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza, male boginje, rubeole, zauške, hepatitis B... samo su neke od bolesti koje su uspešno i gotovo u potpunosti suzbijene vakcinom. Poslednjih meseci aktuelna je imunizacija protiv koronavirusa, a ona je ubedljivo najbolji način da čovečanstvo uzvrati udarac i okonča pandemiju

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, vakcine, koje se smatraju najvećim medicinskim dostignućem savremenog sveta, svake godine sačuvaju dva do tri miliona života. Tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza, male boginje, rubeole, zauške, hepatitis B... samo su neke od bolesti koje su uspešno i gotovo u potpunosti suzbijene vakcinom, kaže primarijus dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine. Poslednjih meseci aktuelna je imunizacija protiv koronavirusa, a ona je ubedljivo najbolji način da čovečanstvo uzvrati udarac i okonča pandemiju.

Žrtve sopstvenog uspeha

- Otkriće vakcina protiv velikog broja zaraznih bolesti koje su u prošlosti desetkovale populacije ljudi dalo je ogroman doprinos ukupnom zdravlju čovečanstva, produženju životnog veka i poboljšanju životnog standarda. Ipak, vakcine su postale i žrtva sopstvenog uspeha, jer mnoge kolege nisu bile u prilici da vide zarazne bolesti i kada bi se danas pojavile, verovatno bi bilo potrebno određeno vreme da se one prepoznaju. Upravo to je i bio problem u toku epidemije velikih boginja (variole vere) 1972. godine, koje nisu prepoznate u startu. Ovu bolest su videli i znali kako se manifestuje dva infektologa koja su bila na specijalizaciji u Indiji, gde je bilo variole, dok su je ostali lekari poznavali samo iz knjiga. Kada je bolest iskorenjena, prestalo se i sa vakcinacijom protiv velikih boginja - objašnjava dr Marija Radulović.

Foto: Shutterstock

Cilj vakcinacije je stvaranje imuniteta na određenu bolest. Njome se pre svega štiti pojedinac koji se vakciniše, ali se na ovaj način jača i kolektivni imunitet, tj. imunitet stada.

- Dobar primer za ovo je dečiji kolektiv u kojem obuhvat vakcinacije iznosi 95 odsto, a preostalih pet odsto mališana, koji nisu vakcinisani jer ne smeju da je prime, takođe su zaštićeni. Danas smo svedoci pandemije bolesti nezapamćenih razmera koju izaziva koronavirus. On odnosi živote, ostavlja posledice po zdravlje, ali takođe umanjuje i sredstva za život porodica. Poslednji podaci SZO više od godinu dana nakon prvog slučaja pokazuju da je do sada zaraženo više od 131 milion ljudi, a preminulo je oko 2,8 miliona - opominje naša sagovornica.

Nacrt za kreiranje antigena

Masovne vakcinacije protiv koronavirusa sprovode se u celom svetu (do sada dato preko pola milijarde doza), i to je najbolji način da čovečanstvo uzvrati udarac u borbi protiv pandemije, naglašava dr Radulović. Rizik od koronavirusa je drastično veći nego rizik od vakcinacije, koji je prilično teorijski, izuzetno mali, jedan u milion, a korona će kružiti i svi će je pre ili kasnije dobiti, ona će postati endemski virus, prognoze su stručnjaka.

Foto: unsplash.com

- Postoji nekoliko različitih tehnologija na osnovu kojih su razvijene vakcine, a ono što im je zajedničko i najvažnije jeste da kovid-19 vakcine uče naš imuni sistem kako da prepozna i bori se protiv ovog virusa. Vakcine sadrže oslabljene ili neaktivne delove određenog organizma, tzv. antigene, koji pokreću imuni odgovor organizma. Bez obzira na to da li vakcina sadrži sam antigen ili takozvani nacrt za kreiranje antigena, ona neće izazvati bolest kod osobe koja primi vakcinu, već podstaći naš imuni sistem da reaguje na stvarni patogen. Nakon vakcinacije u telu ostaju zalihe takozvanih memorijskih ćelija koje pamte kako se u budućnosti treba boriti protiv virusa ukoliko dođe do kontakta - sugeriše dr Marija Radulović.

Magičnih 70 odsto

Ponekad sama vakcinacija može da izazove simptome kao što su temperatura, bol u mišićima, zglobovima, glavobolja, ali ti su simptomi očekivani i znak su da naš imuni sistem gradi zaštitu protiv virusa, dodaje naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

- Potrebno je ipak da prođe neko vreme, i to nekoliko nedelja, da naš organizam izgradi imunitet posle vakcinacije. To znači da osoba može da bude inficirana virusom SARS-CoV-2 neposredno pre ili nakon vakcinacije i da dobije bolest upravo iz tog razloga. Neophodno je zato da se i nakon imunizacije pridržavamo mera, nosimo maske preko usta i nosa, održavamo higijenu čestim pranjem ruku, držimo distancu i izbegavamo okupljanja - podseća dr Marija Radulović i poručuje:

- U situaciji u kojoj smo važna je komunikacija stanovništva i lekara kako bi se sve informacije o vakcinama protiv koronavirusa dobile od stručnog lica. Odluka da se neko ne vakciniše ne šteti samo pojedincu, već i svim imunokompromitovanim osobama, odnosno onima koji iz opravdanih medicinskih razloga ne mogu da budu vakcinisani. Kada dovoljno ljudi u populaciji stekne imunitet na zaraznu bolest (procene kažu od 70-85 odsto), tada je i manja verovatnoća da će se širiti zaraza. Bolesti će biti, ali neće biti epidemije, i ona će se sporadično javljati.

KAKO DOŽIVETI STOTU? Naučnici imaju RECEPT u 4 jednostavna KORAKA!

Ovoliko KOBASICA nedeljno je RIZIK ZA SRCE! Obratite PAŽNJU na to da li PRETERUJETE!

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.