OVA BILJKA DONOSI ZDRAVLJE! Noću proizvodi kiseonik, pa je idealna za spavaće sobe!

Ova biljka je odličan izbor za ljude koji često putuju, jer ne treba često da se zaliva

Svekrvin jezik (lat. Dracaena trifasciata, sin. Sansevieria trifasciata) je trajnica iz roda lisnatih sukulenata poreklom iz tropske Afrike. Poznata je kao ukrasna sobna biljka koja čisti vazduh od nekih toksina, kao što su formaldehid, benzen, ksilen i trikloretilen.

Svekrvin jezik ili sanseverija noću proizvodi kiseonik zbog čega je idealna biljka za spavaće sobe u kojima je inače osetljivo postavljati bilo kakve vrste biljaka zato što većina njih, za razliku od sanseverije, noću uzima kiseonik iz vazduha. Takođe pročišćava i mnoge druge otrovne čestice iz vazduha.

Ime dobila po princu

Sanseverija je poznata i pod nazivima sablja, sabljarka i indijansko pero. Pripada rodu Sanseveria koji obuhvata više od 50 vrsta, a kao sobne biljke uzgaja se deset vrsta. Ime je dobila po princu od San Severa.
Presađuju se svake dve do tri godine u malo veće posude, a zemlja treba biti propusna. Saksije treba da budu pliće i šire jer imaju plitak koren.

Ne treba je previše zalivati jer je podložna truljenju. Pri zalivanju treba obratiti pažnju da voda ne dospe u središte biljke.

Ako se voda zadržava u središtu biljnog busena, izazvaće truljenje biljke. Zalivanje treba obaviti kada se zemlja u saksiji prosušila.

Foto: Printscreen You Tube

Leti je zalevanje češće i obilnije, a zimi se smanjuje. Voda iz podmetača ispod posude treba da se izlije, a za zalivanje koristiti vodu sobne temperature.

Dobro rastu i u prostorijama koje imaju slabo osvetljenje. U tom slučaju će šare na listovima biti slabije izražene.

U svetlim prostorijama sanseverije će cvetati.
Njihovi cvetovi su mali i neugledni, ali imaju miris koji podseća na vanilu.

Ne treba je premeštati s jednog mesta na drugo jer je osetljiva na pomeranje. Jednom mesečno treba dodati đubrivo za zelene biljke.

Biljke se presađuju kada vidimo da im je posuda postala tesna. To je vidljivo kada biljka počne da se izdiže iz saksije i dolazi do ogoljavanja korena.

OPIS: Postoje varijeteti koji se razlikuju po veličini, boji, širini i obliku lista. U našim domovina najčešće su obične sanseverije čiji mesnati, uspravni listovi mogu narasti do 100 cm. Boja lista kod ovih sanseverija je zelena s manje ili više izraženim šarama. Sanseverije sa žutim obrubom listova i niske sanseverije sa širim listovima su manje prisutne. U poslednje vreme sve popularnije su cilindrične sanseverije čiji se listovi mogu preplitati u različite oblike.

KLIMA: Ne odgovara im visoka vlažnost vazduha i zemlje. Mogu se postaviti blizu radijatora jer im ne smetaju manjak vlage i temperatura. Ne podnose direktnu sunčevu svetlost. Tokom zime treba ih držati u prostoriji gde temperatura ne pada ispod 10 °C. U prehladnoj prostoriji prestaje s rastom, teško se oporavlja i često propada. Optimalna temperatura tokom zime je od 14 do 16 stepeni, a tokom leta od 18 do 25.

RAZMNOŽAVANJE: Deljenjem ili lisnim reznicama.

OSETLJIVOST: Otporna, idealna za početnike ili ljude koji često putuju.

UPOTREBA: Najčešće kao sobna dekorativna biljka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.