• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: krstarica/Informer.rs

07.05.2021

13:36

OVU BILJKU ZOVU KRALJICA PROLEĆA! Cvetaće punim sjajem ako je ovako negujete!

Ljubav

OVU BILJKU ZOVU KRALJICA PROLEĆA! Cvetaće punim sjajem ako je ovako negujete!

Podeli vest

U proleće 1740. godine u francuski grad Nant iz Amerike stigla je posebna pošiljka – velika magnolija, biljka koja je u Evropi bila malo poznata.

 

Ime je dobila po botaničaru Pjeru Magnolu, koga je Luj XIV poslao u svet da prikuplja najlepše biljke za versajski vrt. Magnolije se mogu saditi kao pojedinačne biljke usred travnjaka i tada njihova lepota dolazi najviše do izražaja.

Zbog izuzetno bogatih i raskošnih cvetova opravdano je nazivaju kraljicom prolećnog cveća. Najčešće cvetaju u beloj, ružičastoj i purpurnoj boji, ali najzanimljivije je da se kod velikog broja magnolija cvet pojavljuje pre lista.

 

 

Hibridi i sorte – Magnolija grandiflora je zimzeleno drvo koje može dostići visinu do 10 metara, sa kremkastobelim cvetovima koji se pojavljuju tokom jula i avgusta. Cvetovi su krupni (dužine 15 cm, širine 20 do 30 cm), beli i veoma mirisni. Spada u grupu najlepših i najcenjenijih zimzelenih lišćarskih vrsta. Uspešno se gaji u toplijim krajevima, na neutralnim, slabokiselim, svežim i bogatim zemljištima. Magnolija kobus spada u red najotpornijih magnolija. Cvetovi su bele boje, veličine oko 10 centimetara i izuzetno prijatnog mirisa. Pojavljuju se pre nego što biljka olista u martu i aprilu. Leti obrazuje raskošne tamnozelene listove, a u jesen plodove slične šišarkama.

Gajenje – Najbolje uspevaju u polusenci, na mestu koje je zaštićeno od prolećnih mrazeva i hladnih vetrova. Otporniji varijeteti dobro uspevaju i na direktnom suncu. Zemlja za sadnju trebalo bi da bude rastresita, blago kisele reakcije i sposobna da zadržava vlagu. Tokom prvih nekoliko godina od sadnje magnoliju redovno zalivajte, a kasnije samo u letnjim mesecima.

 

 

Prihranjivanje – Magnolije najbolje uspevaju u kiselkastoj, svežoj i rastresitoj zemlji. Da bi se magnolija lepo razvijala i cvetala, svake godine potrebno je da je prihranjujete đubrivom koje ne sadrži kreč. Da bi se povećala kiselost zemljišta jeanput godišnje malo joj dodajte kiselu zemlju, koju možete naći ispod borova.

Orezivanje – Posle orezivanja, odnosno proređivanja gustih grana i odstranjivanja uspravnih grana-vodopija, rezove premažite kalemarskim voskom. Zečevi obožavaju da se hrane mekim drvetom magnolije, pa je preporučljivo da oko stabla drveta postavite mrežastu zaštitu.

Položaj – Magnoliju nije poželjno saditi sa ostalim biljkama u skupini. Sadite je samostalno, ili na dovoljno velikom razmaku od ostalih biljaka, kako bi imala dovoljno mesta da se razvije i u cvetanju zasija punim sjajem. Ovo se posebno odnosi na magnolije koje cvetaju u proleće.

Razmnožavanje – Seme magnolije seje se u jesen ili u proleće, nakon stratifikacije, odnosno čuvanja semena u sanducima sa tresetom i peskom, na temperaturi od pet stepeni. Dužina čuvanja semena u ovakvim uslovima zavisi od vrste i traje od 90 do 180 dana. Zbog opasnosti od izmrzavanja, preporučuje se prolećna setva, a dubina setve je oko pola centimetra. Biljčice treba zalivati do potpunog nicanja i zaseniti do kraja leta prve godine.

Za gajenje traži duboka, hranljiva, umereno vlažna i dobro drenirana zemljišta. Otporna je na mraz. Razmnožava se reznicama, semenom ili kalemljenjem. Magnolia soulangeana se smatra kraljicom magnolija. Uzgaja se već 300 godina u Evropi. Izrasta u široki grm ili omanje drvo, koje može dostići visinu oko pet metara. Cvetovi ove magnolije su zvonastog oblika i podsećaju na cvet lale, zbog čega je i nazivaju tulipastom magnolijom.

Ima purpurnoružičaste cvetove, veličine oko 10 centimetara. Zvezdasta magnolija (Magnolia stellata) je spororastuća magnolija, poreklom iz Japana. Mirisni cvetovi zvezdaste magnolije su snežnobele ili bledoroze boje, ovalnog ili eliptičnog oblika. Pogodna je za sadnju u malim baštama. Dok je ostalim magnolijama potrebno čak četiri godine da procvetaju, zvezdasta magnolija cveta već godinu dana posle sadnje.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set