RAVNOTEŽA JE SVE! Znaci da PREVIŠE BRINETE o detetu i time mu nanosite ŠTETU!

Vaspitanje dece je odgovoran posao koji uključuje balansiranje u kojem tražite ravnotežu između preterane popustljivosti i strogoće: da ne nadzirete previše, a opet da postoji dovoljno granica

Istina je da i višak pažnje roditelja može da šteti deci jednako kao i njegov nedostatak, pa iMom donosi sedam pokazatelja koji će signalizirati da ste među onima koji ipak preteruju.

1. Kuvate odvojene obroke za decu

Naravno, ako ste u specijalnoj prilici napravili ribu koju jedete vi i suprug, ali znate da deca to sigurno neće pojesti, u redu je dati im ono što vole. No ako se svake večeri ubijate od posla kako biste pripremili drugi obrok kako bi ga deca pojela, onda im šaljete poruku da se kuhinja vrti samo oko njih.

Foto: Shutterstock

2. Dete prekida razgovore odraslih

Istraživanja o vaspitanju dece pokazuju da su deca dok ne dosegnu uzrast od sedam godina prilično okrenuta sebi i svet posmatraju egocentrično. Možete detetu od pet godina objasniti da ne prekida razgovor, no ono neće razumeti zašto je to nepristojno. Kod starije dece koja bi razvojno trebalo da budu manje egocentrična, prekidanje tuđeg razgovora je način nametanja moći.

3. Deca su vam važnija od braka

Ako pažnju u jednom trenutku usmerite sa deteta na supruga, to neće naštetiti detetu. Za njihov osećaj sigurnosti važno je da vide kako se ljudi koji ih najviše vole ujedno i uzajamno vole. To deci daje osećaj sigurnosti, mira, i uče šta je ljubav.

Foto: Shutterstock

4. Ostajete kod kuće zbog detetovog ponašanja

Jeste li ikad odbili poziv na druženje jer ste znali da se vaše dete neće lepo ponašati? Ili niste otišli u restoran na večeru jer ste znali da dete neće moći da sedi mirno? Ako mislite da pametno birate bitke, niste u pravu. Zapravo time samo detetu dajete vlast i propuštate situacije u kojima ono može nešto da nauči i da raste.

5. Deca spavaju sa vama svake noći

Ako vaše dete u uzrastu od četiri godine nikad ne spava u svom krevetu, možda mu pružate previše pažnje. Pritom ne govorimo o zajedničkim organizovanim spavanjima, nego o svakodnevnoj situaciji u kojoj dete svakodnevno spava sa roditeljima. To pokazuje nedostatak postavljenih granica.