Šta i kako POSLE FAKULTETA? Psiholog otkriva kako da sprečite POSTDIPLOMSKU DEPRESIJU!

Ovo nije zvanična dijagnoza, već kolokvijalni naziv za stanje koje karakterišu bezvoljnost, gubitak motivacije i ambicija, potištenost, osećaj besmisla i slično, a okidač je završetak školovanja

Završetak fakulteta za svaku osobu predstavlja važnu životnu prekretnicu, isto kao i polazak u prvi razred, zatim u srednju školu, pa na fakultet. Svaka tranzicija zahteva adaptaciju na nešto novo i nepoznato, a svaka adaptacija prirodno je praćena određenim stepenom strepnje, anksioznosti, straha od budućnosti i neizvesnosti, kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog". I mada je generalno gledano čovek adaptibilno biće, značajan broj mladih ljudi se teško prilagođava na životnu fazu koja sledi nakon diplomiranja, te može da se razvije i takozvana postdiplomska depresija. Kako sprečiti njen razvoj?

Realnost života

- Ovo nije zvanična dijagnoza, već kolokvijalni naziv za stanje koje karakterišu bezvoljnost, gubitak motivacije i ambicija, potištenost, osećaj besmisla i slično, a okidač je završetak školovanja. Ako potraje duže, može doći i do usložnjavanja u pravcu ozbiljnijih depresivnih epizoda. Sa ovim stanjem mogu se suočiti i mladi koji prethodno nisu pokazivali nikakvu predispoziciju ka depresiji ili bilo kom drugom mentalnom poremećaju - objašnjava mr Anđela Zlatković.

Foto: Shutterstock

Očekuje se da osoba pred kojom su završetak fakulteta, poslednji ispit ili odbrana diplomskog/master rada bude uzbuđena, srećna, zadovoljna zbog svog uspeha, ponosna na sebe. Ipak, kod značajnog broja njih nije baš tako ili je taj osećaj kratkotrajan, dodaje naša sagovornica. Odjednom, osoba se nalazi u situaciji gde ne postoji dnevna rutina, predavanja i rokovi, u kojoj treba da se suoči sa realnim životom, odraslošću, promenom mesta stanovanja, iseljavanjem iz studentskog doma, vraćanjem u rodni grad i ponovni život sa roditeljima.

"Beznadežan slučaj" 

Posebno stresan segment može da bude traženje posla, te mnogobrojna odbijanja koje to sa sobom nosi. 

- Neuspešno apliciranje, izostajanje bilo kakvih povratnih informacija od poslodavaca, zatim intervjui nakon kojih osoba stiče utisak da su svi bolje prošli nego ona, čak i oni sa lošijim prosekom ili diplomom koja i ne odgovara traženom zanimanju - sve ovo može se značajno negativno odraziti na sveopštu motivaciju i samopouzdanje - naglašava psihoterapeut i nastavlja: 

Foto: Shutterstock

- Osoba može da počne da doživljava sebe kao beznadežan slučaj, promašaj, gubitnika, da su godine, trud i finansije koje su uložene u njeno obrazovanje bačeni u vodu, da je izabrala pogrešan fakultet i time uništila svoj život, da se oseća kao da je teret svojim roditeljima. Sve ovo dodatno može da se intenzivira ako osoba posmatra kako ljudi iz njenog okruženja (vršnjaci, kolege sa fakulteta, rođaci) uspešno prolaze kroz sve to, zapošljavaju se u struci i osamostaljuju.

Postdiplomskoj depresiji može prethoditi i odlaganje davanja poslednjeg ispita ili diplomiranja, odnosno otpor prema završetku fakulteta. 

- Uglavnom se ispostavi da je srž ovog ponašanja strah od odrastanja i od toga da će osoba shvatiti da za njeno zanimanje ne postoji perspektiva. Ukoliko ste se prepoznali, bitno je da znate da niste sami u svemu tome, iako vam deluje kao da samo vama ništa ne ide od ruke - dosta mladih se oseća isto kao i vi. Međutim, ukoliko ovakvo stanje potraje više nedelja ili meseci, bilo bi dobro da se obratite nekome za stručnu pomoć - savetuje mr Anđela Zlatković i predlaže konkretne, preventivne korake.

Kako sprečiti očaj

Organizujte se 

To što ste trenutno naišli na razdoblje u svom životu koje posle dvadesetak godina prvi put nije strukturisano obavezama u vezi sa formalnim obrazovanjem ne znači da ne treba da uspostavite neku svoju rutinu i postavite sebi dnevne i mesečne ciljeve. 

Foto: Shutterstock

- Bilo bi dobro da nastavite da u neko određeno vreme odlazite na spavanje i ustajete ujutru. Ostajanje do kasno za računarom, premalo ili previše sati sna svakako će se negativno odraziti na vaše raspoloženje. Takođe je preporučljivo da unapred isplanirate nekoliko aktivnosti za svaki dan. Sada imate vremena da se posvetite svojim hobijima koji su bili u drugom planu tokom studiranja, kao i da probate nešto novo. Možete se više posvetiti svom zdravlju, načinu ishrane, treninzima. Tu su i brojni kursevi koji vam mogu pomoći da upotpunite svoje kompetencije i CV - savetuje psihoterapeut.

Sprečite demotivisanost

Ovo je prvenstveno značajno kada je traženje posla u pitanju. Bitno je da ne odustanete nakon što nekoliko puta budete odbijeni - to svakako ne govori ništa o vašoj ličnosti i sposobnostima, već o trenutnim okolnostima.

- Traženje posla shvatite kao proces. Recimo, svakog dana posvetite sat vremena pretrazi ponuda za poslove, kao i izradi CV-ja, slanju istog čak i firmama/ustanovama koje nemaju aktuelne konkurse. Aplicirajte iznova i iznova, čak i za jedno isto radno mesto, raspitujte se o mogućnosti obavljanja stručne prakse, volonterskom radu. Takođe, imajte na umu i prihvatite kao činjenicu to da će prvi poslovi koje ćete raditi verovatno biti teški i da je mala šansa da ćete odmah imati "posao iz snova". Ali oni će biti put ka onome što želite za sebe - sugeriše naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

Održavajte kontakte 

Održavajte kontakte sa kolegama sa fakulteta, društvom iz studentskog doma i slično. 

- To će vam pomoći, s jedne strane, da ne zanemarite svoj društveni život, da se ne izolujete i ne povlačite u sebe, dok vam, s druge strane, to može pomoći i u pronalaženju posla. Možda ćete baš od nekog svog poznanika čuti za konkurs za posao za vašu struku u ustanovi u kojoj je on zaposlen, za neku organizaciju kojoj se možete pridružiti i dati svoj doprinos i steći praktično iskustvo i slično - poručuje mr Anđela Zlatković.