MLADI, DROGA i zavisnost! ZASTRAŠIVANJE NIJE REŠENJE, a ovo su stvari koje MOGU DA POMOGNU!

Ne treba sve probati u životu, što je jedna od čestih zabluda vezana za psihoaktivne supstance. Rizik nosi i povremeno uzimanje droga, a sve obično počinje radoznalošću mlade osobe i njenom željom za pripadanjem grupi

"Izaberi život, a ne drogu", "Nema lakih droga", "Znam šta hoću, drogu neću" i slične poruke česte su u kampanjama protiv narkomanije u Srbiji. I zaista, ne postoje "lake" i "teške" droge (i one lake mogu da se zloupotrebe) i nije tačno da ih danas svi uzimaju. I ne, ne treba sve probati u životu, što je još jedna od čestih zabluda vezanih za psihoaktivne supstance. Rizik nosi i povremeno uzimanje droge, a sve obično počinje radoznalošću mlade osobe i njenom željom za pripadanjem grupi. Puko zastrašivanje ne donosi rezultate, za razliku od dobre povezanosti među članovima porodice, brižnih roditelja koji se trude da razumeju svoje adolescente, znaju sa kim se druže njihova deca i postavljaju jasna i dosledna pravila ponašanja, poručuju iz Zavoda za bolesti zavisnosti.

Tri faze

Zloupotreba obično prolazi kroz više faza, a sve počinje radoznalošću koja je praćena nedovoljnom informisanošću. U društvu vršnjaka, bez dovoljno razvijenog samopouzdanja, mlada osoba snažno želi da se oseti prihvaćenom i fascinirana je onima koji piju ili koriste drogu, jer joj izgledaju da se mnogo bolje zabavljaju. Lako prihvata uobičajene mitove "svi to rade, nije to ništa strašno", "marihuana nije opasna", "povremeno uzimanje nije rizično"... i slično.

Foto: Shutterstock

Droga se zaista u početku koristi povremeno, obično samo vikendom i isključivo u društvu koje mladoj osobi daje osećaj sigurnosti, a potom redovno kada se više ne vezuje samo za grupu, već za određene situacije, kada osoba želi da se "opusti". Vremenom, redovna upotreba dovodi do zavisnosti, pri čemu se postepeno gubi kontrola nad svojim životom, a sve se završava poslednjom fazom "života u paklu", kada droge više ne pružaju nikakvo zadovoljstvo, ali postoji snažna potreba da se one uzmu kako bi se osoba smirila i "postala normalna".

Znaci upozorenja

Promene u izgledu, ponašanju i stavovima mogu da ukazuju na uzimanje psihoaktivnih supstanci, ali ne sa sigurnošću. Što je više znakova prisutno, veća je i sumnja, a simptomi su:

- nagle promene ponašanja u odnosu na odlaske u školu (ili na posao), česti izostanci
- lošije ocene ili lošiji rezultati rada
- neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa, napetost i razdražljivost
- veća neodgovornost prema obavezama nego ranije
- krupne promene stavova i sistema vrednosti
- zapušten izgled
- nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme
- nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu
- druženje sa osobama koje uzimaju droge
- neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja, roditelja i rođaka
- krađa novca u kući ili u školi (na poslu)
- druženje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uopšte

Foto: Shutterstock

- česti tajanstveni telefonski razgovori
- pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću

Saveti za roditelje

Kako biste izbegli probleme ove vrste, naučite svoje dete osnovnim činjenicama o drogama i alkoholu, budite mu uzor i podsticaj za zdrav način života. Upoznajte njegove prijatelje, znajte gde će biti, kada će se vratiti kući. Neka mu kuća bude "sigurno utočište" i omogućite mu da svoje prijatelje može da dovede kući.

U adolescenciji dolazi do određenih promena kod dece, pa i neka pravila u kući treba da se promene u skladu sa tim. Odredite porodična pravila u dogovoru sa svojom decom i složite se oko posledica za nepoštovanje tih pravila. Budite uporni i dosledni u poštovanju dogovorenog i konsekvenci kod njegovog nepoštovanja.

Foto: Shutterstock

Pokažite svom detetu da je voljeno. Ne insistirajte na tome da ste uvek vi u pravu, saslušajte i njegovo mišljenje. Dajte mu slobodu da samo odlučuje i uradi ono što misli da treba u okviru razumnih granica, ali budite tu kada mu je i ako mu je potrebna vaša pomoć.

Ako već imate problem, razgovarajte o tome kada vaše dete nije pod uticajem droga ili alkohola i jasno odredite svoj stav prema zavisnosti. Odredite sankcije za kršenje pravila ponašanja i dosledno ih se pridržavajte, a ako sve to ne pomaže, potražite pomoć stručnjaka.

U čemu roditelji greše?

- Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna čim napune 14, 15, 16 godina
- Ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju šta im je važno, šta ih raduje, a šta čini nesrećnim i malodušnim
- Ne daju dovoljno informacija o drogama, misle da će to uraditi škola i društvo
- Zauzeti su svojim poslovima, nedovoljno vremena provode sa decom
- Izbegavaju suočavanje sa problemima koje imaju sa decom. Stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih reše
- Zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava
- Ne traže pomoć stručnjaka kad im je potrebna