OVA BILJKA JAČA IMUNITET I OPORAVLJA ORGANIZAM! Zbog ogromne količine vitamina C pogodna je za OVAJ PROBLEM!

Šipurak je žbunasta biljka iz porodice ruža, a drugačije se naziva i šipak, divlja ruža, pasja ruža, šipurina, šipurika. Zbog svojih lekovitih svojstava primenjuje se u medicini, narodnoj medicini, ali i u ishrani

Šipurak je žbunasta biljka koja raste i do tri metra u visinu, a pre nego što se oformi plod, cveta svetlo rozim ili čisto belim cvetovima koji ne liče na cvet hibridne ruže na kakav smo navikli. Nešto preko 20 sorti divlje ruže-šipurka uspeva u našim krajevima i zbog toga je široko rasprostranjen i prilagođen različitim prirodnim uslovima. 

Ovo je vrlo prilagodljiva biljka i uspeva gotovo svugde u nizijskim i planinskim područijima u vlažnim ili sušnim krajevima pored reka u planini.

Foto: Shutterstock

Plod divlje ruže bere se ručno jer je relativno sitan, raste u grozdovima i po nekoliko bobica na grozdu. Posle branja ide na sušenje. Pristalice prirodne, organske proizvodnje plodove suše na suncu i promaji dok se plod može sušiti i u posebnim sušarama namenjenim za komercijalnu upotrebu. Tako osušen plod ne gubi na svom kvalitetu ali je sušenje lakše, brže i efikasnije. Suši se na temperaturi od 70-80 stepeni. Vrlo je važno da se plod ne presuši ali i da ne ostane sirov. Osušen plod se smežura, tvrd je, unutrašnjost je ispunjena semenom, tamno je crvene boje i bez nekog posebnog ukusa. Može biti kiselkast iz razloga što je šipurak bogat vitaminom C, a ukoliko je više sladak znači da obiluje voćnim šećerom.

Da bi se od šipurka mogla proizvoditi mermelada neophodno je ukloniti iz središta ploda semenke. Seme sadrži 10% ulja, nutritivno bogatog, koje se takođe koristi u prirodnoj medicini. 

Šipurak je pun vitamina C, što mu daje izuzetne mogućnosti kada je u pitanju preventiva i lečenje različitih infekcija. Vitamin C se nalazi u mesnatom delu ploda i ima ga oko 2% . Da bi plod imao optimalnu količinu ovog vitamina mora da bude dovoljno zreo. Najviše vitamina C pronađeno je u plodovima koji su dovoljno zreli, kojima je opna tvrda, sočna i koji imaju jarku svetlocrvenu boju. Takođe, količina vitamina, minerala i drugih oligoelemenata u plodu šipka može da varira. Na te varijacije utiče mesto na kojem šipak raste, zatim klima i drugi prirodni uslovi. Utvrđeno je da najviše vitamina C ima u šipurku koji raste u hladnijim i vlažnijim područijima dok šipurak koji raste u južnim delovima gde je toplije i gde je veći broj sunčanih sati, ima više šećera. Sa obzirom na to da je vitamin C izuzetan antioksidant koji značajno podiže imunitet organizma, šipak se može koristiti za lečenje mnogih infekcija, prehlade i gripa. Takođe se može koristiti i preventivno, jer na taj način značajno podiže otpornost organizma. 

Foto: Pexels

Pored vitamina C, šipurak sadrži i provitamin A, zatim vitamine iz B grupe, vitamin K, vitamin P, PP, B2 itd... Šipurak sadrži pektin u velikim količinama, zatim tanin, flavonoid, proantocijanid, karoten, limunsku i jabučnu kiselinu, veliki broj minerala itd...

Sadržaj vitamina C čini ga pogodnim za lečenje narušenog imuniteta i za ublažavanje različitih vrsta infekcija bilo da su bakterijske ili virusne. U te svrhe se najčešće koristi čaj od šipurka. Od šipurka se prave sirupi i dražeje za upalu grla jer vitamin C deluje i lokalno.

Zbog visokog sadržaja vitamina C odličan je za imunitet, a može se koristiti i kao laksativ zbog velikog prisustva voćnog šećera, kalijuma i kiselina. 

Takođe se koristi protiv gripa, prehlade i drugih infekcija.