Nije do GODINA, već do UV ZRAČENJA! Dermatolozi otkrivaju kako da SMANJITE RIZIK od MELANOMA!

Lekari upozoravaju da je Srbija među evropskim prosekom kada je reč o broju obolelih od melanoma, ali je zato na neslavnom drugom mestu po broju umrlih, što govori o tome da se ova vrsta kancera, nažalost, otkriva kasno

Nakon dve godine odlaganja zbog pandemije, u okviru kampanje "Euromelanom", 13. juna biće organizovani besplatni dermatološki pregledi u 67 privatnih i državnih ordinacija u 24 grada širom Srbije, čulo se povodom pokretanja ovogodišnje kampanje za borbu protiv kancera kože pod sloganom "Nije do godina, već do UV zračenja". Lekari upozoravaju da je Srbija među evropskim prosekom kada je reč o broju obolelih od melanoma, ali je zato na neslavnom drugom mestu po broju umrlih, što govori o tome da se ova vrsta kancera, nažalost, otkriva kasno.

Nepravilne ivice i boje

- Preskupa je cena uživanja na suncu, te je značaj samopregleda, pregleda dermatologa (koji su brzi i bezbolni) i preventivnih mera veoma važna tema. Jedan od najčešćih rizika za nastanak melanoma je pregorevanje u mlađem uzrastu, te kod dece i mladih, ali i njihovih roditelja, treba razvijati svest o zdravim navikama na suncu, kao i o štetnosti solarijuma. Posebno zabrinjava činjenica da je solarijum odgovoran za 80 odsto melanoma u uzrastu od 18 do 29 godina - opominje prof. dr Danica Tiodorović, nacionalni koordinator kampanje "Euromelanom" u Srbiji i potpredsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije.

Foto: Shutterstock

Jednom mesečno treba uraditi samopregled čitave kože jer je sami najbolje poznajemo, i to sve regije, uključujući dlanove, tabane, nokatne ploče, genitalnu regiju, sluzokožu, teme... Svaka promena čudnog izgleda (nepravilne ivice i boje), novi mladež posle 40. ili 50. godine života, čak i ako izgleda bezazleno, razlog je za posetu dermatologu. Ukoliko je sve u redu, dermatologa treba posetiti preventivno jednom godišnje.

Kilometraža ili godište

Da su samopregled i rana dijagnostika krucijalni, slaže se i prof. dr Dušan Škiljević, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije.

- Tamo gde su kampanje za borbu protiv kancera kože dugotrajnije nije učestalo obolevanje. Dešava se čak i da pada broj obolelih, kao recimo u Americi u periodu od 2014. do 2018. Zato su edukacija i rano otkrivanje presudni, jer u 95 odsto slučajeva znače život i spasenje. Kasno otkriveni melanom pak sa sobom nosi ozbiljne komplikacije, nažalost, uključujući i neželjeni ishod - navodi prof. dr Dušan Škiljević.

Foto: Shutterstock

Pad obolelih, međutim, nije zabeležen kod mladih, oni se UV zračenju izlažu intenzivno i dugo, a tu su i solarijumi kao dodatni faktor rizika, dodaje doktor.

- Kampanja "Nije do godina, već do UV zračenja" sugeriše da je, kao što je kod automobila kilometraža bitnija od godišta, ovde važnije vreme izloženosti zračenju. Čak osam odsto ljudi (čiji je prosek starosti 47 godina) ima takozvane aktinične keratoze, promene na koži koje su uvod, doduše ne u melanom, ali u drugi po učestalosti oblik raka kože - spinocelularni karcinom. Takođe, ove keratoze su znak da je koža maksimalno oštećena - upozorava prof. dr Dušan Škiljević.

U lokalnoj anesteziji

Melanom (najređi, ali i najopasniji oblik raka kože) stoga je najjednostavnije sprečiti ili rano otkriti, kada je i lečenje najjednostavnije, navodi prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, član predsedništva Evropskog udruženja za dermatološku onkologiju i sekretar Intersekcijskog odbora za melanom Srpskog lekarskog društva.

Foto: Shutterstock

- Ovaj oblik raka kože više nije smrtna presuda i najvažnije je razbiti strah od pregleda i odlaska kod dermatologa. Kada se otkrije u ranoj fazi, lako se otklanja hirurškom intervencijom, koja traje 15 minuta u lokalnoj anesteziji, i to je sve. Nema lekova, nema daljeg širenja, tj. rasejavanja promena, te nema ni opasnosti po život pacijenata - poručuje prof. dr Lidija Kandolf Sekulović i apeluje da se inovativni, adjuvantni lekovi, koji smanjuju pojavu metastaza za 50 odsto, nađu na pozitivnoj listi.

Mere prevencije

* Nosite zaštitnu garderobu, izbegavajte direktne sunčeve zrake između 11 i 15 časova tokom leta (kada je UV zračenje najjače), boravite u hladu i redovno koristite zaštitne kreme

* Ako imate plave oči, riđu ili plavu kosu, kao i svetlu kožu koja lako izgori i teško pocrni i na kojoj se javljaju pege nakon izlaganja suncu, obratite posebnu pažnju jer ste pod najvećim rizikom od razvoja raka kože

Foto: Shutterstock

* Posebnu pažnju posvetite i zaštiti dece, jer preterano izlaganje suncu tokom detinjstva povećava šansu za razvoj raka kože kasnije tokom života