ISKORISTITE SEZONU CVETANJA ZOVE! Napravite DOMAĆI SIRUP, KOLAČ i KOKTEL!

Sezona cvetanja zove je počela, ne dopustite da vam to promakne, jer je ova biljka ne samo ukusna već i vrlo zdrava...

Za lekovita svojstva zove ljudi znaju od davnina - ublažava upale, reguliše probavu, stimuliše znojenje, čisti organizam od nakupljenih toksina... Zovu berite nakon nekoliko sunčanih dana bez kiše kako bi na cvetovima bilo što više polena, jer on daje onaj prepoznatljiv ukus i miris.

Lekovita svojstva

Svojom aromom i oblikom cvetova ova biljka ne ostavlja gotovo nikoga ravnodušnim. Sadrži etarsko ulje, u kome se nalazi čak četrdeset važnih sastojaka - flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini... U plodu, odnosno bobicama, prisutni su glikozidi, tanini, šećer, voćne kiseline, vitamin C, malo etarskog ulja... Sličnog sastava su i listovi, dok su svi delovi bogati mineralima: gvožđem, natrijumom, kalijumom i njihovim solima.

Foto: Shutterstock

Lekoviti su gotovo svi njeni delovi, pa stručnjaci savetuju da barem povremeno popijete sok ili čaj od zove. Cvet se koristi kod groznice, sinusitisa, stimuliše rad znojnih žlezda, gde je u kombinaciji sa lipom posebno efikasan u snižavanju temperature. U kombinaciji sa kantarionom koristi se protiv virusa gripa, hepatitisa A i B, kao i protiv virusa herpes simpleks.

S druge strane, plod ove biljke predstavlja izuzetan laksativ i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, ali efikasan je i protiv neuralgije i išijasa. Sveži plodovi upotrebljavaju se i za efikasno čišćenje organizma.

Branje i spremanje

Zova cveta od maja do jula, tada je treba brati tek procvetalu, dok su cvetovi još uvek jedri i sveži. Berite je nakon nekoliko sunčanih dana bez kiše kako bi na cvetovima bilo što više polena i birajte lokacije gde u blizini nema saobraćaja ili nekih drugih izvora zagađenja. Bobice se beru kasnije, pred kraj leta, jer se razvijaju tek kada cvet opadne, a zrele su kada dostignu modroljubičastu boju.

Od cvetova možete spremati svašta - kolače i čajeve, sokove, med - dok se od bobica prave marmelada i pekmez, sirupi, a može se naći i u mafinima.

RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Domaći sirup

Sastojci: 30 cvetova zove, 3 l vode, 2 kg šećera, kolutovi od 3 limuna, 3 limuntusa (opciono).
Priprema: U veliki lonac stavite cvetove zove (bez zelenih listova) i prelijte sa 3 l vode. Šerpu poklopite i ostavite da odstoji 24 sata, povremeno mešajući. Procedite vodu, dodajte šećer i kolutove limuna (ako koristite i limuntus), pa ostavite naredna 24h, takođe povremeno mešajući. Izvadite limun, iscedite ga u sirup, pa sirup procedite u flaše.

Foto: Shutterstock

Kolač s limunom

Sastojci: Za koru: 250 g putera, 200 g šećera, rendana kora od 3 limuna, 3 jaja, 250 g brašna, kašičica i po praška za pecivo, četvrtina kašičice soli, 100 ml mleka. Za preliv: 3 kašike soka od limuna, 100 ml sirupa od zove. Za glazuru: 250 g šećera u prahu, 2 kašike soka od limuna.
Priprema: Umutite puter i šećer, dodajte koru limuna, pa jedno po jedno jaje. U drugoj posudi pomešajte brašno, prašak za pecivo i so, pa polovinu dodajte u smesu od putera i jaja. Dodajte mleko, pa preostalu mešavinu sa brašnom. Pecite na 175 stepeni 50 minuta do sat vremena. Za preliv pomešajte sirup od zove i sok od limuna - stavite na gotov kolač, ali pre toga izbušite male rupice. Za glazuru umutite navedene sastojke, pa je prelijte preko kolača.

Foto: Shutterstock

Hugo koktel

Sastojci: 100 ml penušavog vina (proseko), 150 ml mineralne vode, 1 do 2 kašičice sirupa od zove, 5 listića nane, 2 kolutića limete, plus malo soka od limete, led.
Priprema: Iseckati i izgnječiti listiće nane i staviti ih na dno visoke čaše za vino. Dodati sirup od zove, sok od limete, penušavo vino i mineralnu vodu. Promešati dobro i dodati listiće nane, iseckanu limetu i led.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.