DOKTOR ŽARKOVIĆ UPOZORAVA! Simptome često mnogi i ne osete - evo kada treba da obratite pažnju na ŠTITNU ŽLEZDU!

Profesor dr Miloš Žarković ističe na šta sve treba da obratite pažnju kada je rad štitne žlezde u pitanju

Ukoliko ste primetili da često menjate raspoloženje, gojite se takoreći bez razloga, imate ubrzano lupanje srca i neispavani ste, umorni i znojite se,postoji mogućnost da imate problema sa štitnom žlezdom.

O ovom problemu je u emisiji "Uranak" govorio profesor dr Miloš Žarković:

- To uopšte nije iznenađujuće. Hašimoto je autoimuna bolest kod ljudi. Hašimoto dovodi do prestanka rada štitne žlezde. Nema simptome, dijagnostikom vidite šta se desi kad žlezda prestane da radi. U početku je to vrlo diskretno. Prvo zaboravite šta ste negde ostavili ili ne možete da se setite jedne reči, to su problemi sa kratkotrajnim pamćenjem. Potom je tu stepen neraspoloženosti, ništa patološki, ništa što ćete u životu reći "ja sam bolestan". Dakle, to su neki sitni poremećaji u pažnji, koncentraciji, sitni detalji za koje mislite da nije ništa. U suštini, to je već blagi poremećaj - objašnjava doktor i dodaje:

- Većina nas to prihvata kao činjenicu života jer smo umorni, ali iza toga može da stoji jedna blaga hipotireoza. Onda vredi proveriti hormone. Ako su poremećni, odlično, to možemo da lečimo - kaže dr Žarković.

Statistike na žalost pokazuju da problem sa štitnom žlezdom sve više imaju i mladi ljudi.

- To je tačno. Najčešće se bolest dijagnostikuje posle 45. godine, što uopšte više nije neka pozna starost. Sa druge strane, dosta se stvari promenilo. Postoji nešto što se zove hipoteza higijene, ustvari, da su autoimune bolesti postale češće jer živimo u izuzetno čitom orkuženju i naš imuni sistem nije bio u kontaktu sa svim što treba i on se okreće samom sebi - objašnjava profesor i navodi još dva razloga ove činjenice:

- Druge dve stvari koje jako mnogo utiču i povećavaju bolest štitaste žlezde su endokrini remetitelji, supstance iz okoline koje loše utiču na endokrini sistem. Ima ih raznih, naročito plastične boce u okolini industrijskog otpada. Treća opasnost koje loše utiče na štitnu žlezdu je gojaznost. Imamo sve više i više gojaznih ljudi. Gojaznost je hroničan problem i utiče da se povećava i učestalost karcinoma štitne žlezde. Zato se ovi problemi pomeraju ka mlađem dobu - kaže dr Žarković.

Foto: Printscreen/K1

Kada je alarm za odlazak kod lekara?

- Kad govorimo o poremećajima funkcije štitne žlezde, imamo hipetireozu i problem u tome je što se ona sporo razvija i teško je prepoznati. Ljudi često ne prepoznaju ni kada je ona teška. Ako je neko u porodici imao nekoga sa ovim problemom, oni posebno treba da se provere. Ako su promukli, pogotovo. Boja glasa je jedan od razloga - kaže doktor i upozorava na važnost ultrazvuka:

- Srećna okolnost je što se danas radi ultrazvuk. Na njemu se jasno vide promene koje odgovaraju ovom problemu. Povećanu funkciju štitne žlezde je lako prepoznati. Pacijent je nervozan, preznojava se, emotivno je labilan, ima lupanje srca i drhtanje ruku. Odmah treba ići kod lekara, jer hipertireioza za kratko vreme može da dovede do vrlo neprijatnih posledica - objašnjava profesor i dodaje:

- Najveći problemi su problemi na srcu, a može da se razvije orbitopatija. To su ljudi koji imaju iskolačene oči, to su ljudi koji mogu da izgube vid i nažalost, imali smo takve pacijente. Ružno je da kažem da su to "buljavi ljudi", ali razumećete me - istakao je.

Ljudi često znaju da kažu: 

- Ako nešto treba negde da se desi, najbolje da se desi na štitnoj žlezdi, a doktor ističe da je to zato što se karcinom ovog organa najuspešnije leči.

- Karcinom štitne žlezde ima izvanrednu dobru prognozu. Najčešće se izleči samo operacijom bez ikakve dodatne terapije. U retkim slučajevima treba da damo jednu dozu radioaktivnog joda i izuzetno retko se umire od takvog karcinoma - rekao je.

Ukoliko su hormoni štitne žlezde u rezultatima krvne slike u redu, to nije znak da štitna žlezda radi kako treba.

- Sa funkcijom jeste sve u redu, ali ne i sa štitnom žlezdom, to su dve različite stvari. Grubo rečeno, imate dve vrste bolesti štitne žlezde. Jedna je poremećaj funkcije, a druga je poremećaj strukture. Za sve autoimune bolesti, žene su podložnije. U svakoj trudnoći, štitne žlezde rastu. Žene su nervozne, emotivno labine, ali nisu one krive, to su posledice viška hormona - rekao je doktor.