LUBENICA kao AFRODIZIJAK! Napravite bakino SLATKO, mediteransku SALATU i trobojni SLADOLED!

Najslađe letnje voće sprečava dehidrataciju, popravlja raspoloženje, daje energiju, topi masnoće i celulit, čuva srce i bubrege i podiže libido...

Bez tračka sumnje sočno parče lubenice jedno je od najboljih osveženja tokom vrelih letnjih dana. Svaki zalogaj ovog slasnog voća prepun je vitamina i nekih od najvažnijih antioksidantnih materija, poput likopena, te ono ima brojne blagotvorne efekte po organizam. Najslađe letnje voće sprečava dehidrataciju, popravlja raspoloženje, daje energiju, topi masnoće i celulit, čuva srce i bubrege i prirodni je afrodizijak.

Hrani i pomaže

Samo jedna veća šolja kockica lubenice obezbediće oko 25 odsto dnevnih potreba za vitaminom C i 11 odsto preporučene doze vitamina A. Tu su još i značajne količine vitamina B grupe, posebno B1 i B6, a ovo voće može da se pohvali i visokim nivoom kalijuma i magnezijuma, minerala poznatih po tome što pomažu u regulaciji krvnog pritiska.

Foto: Shutterstock

Likopen i beta-karoten, koji lubenici daju lepu crvenu boju, takođe pozitivno deluju na zdravlje kardiovaskularnog sistema, a najnovija istraživanja pokazuju da likopen poboljšava zdravlje i čvrstinu kostiju. Takođe, oba nutrijenta štite kožu od štetnih uticaja sunčevih zraka, što je posebno korisno tokom leta.

Visok sadržaj vode, i do 92 odsto, čini je odličnim diuretikom koji stimuliše rad bubrega, što dovodi do izbacivanja toksina iz organizma.

Za osobe sa slabim libidom lubenica je savršen dar prirode. Naime, ovo voće sadrži fitohemikaliju citrulin, koja ima svojstvo opuštanja krvnih sudova, čime indirektno utiče na seksualnu želju. Osim toga, citrulin suzbija taloženje masnoće u telu, što je idealno u borbi protiv celulita i masnih naslaga.

Kora i semenke

Kod lubenice je čak lekovita i kora. S obzirom na to da nije ukusna za jelo, a obiluje vitaminima i mineralima, savet je da se sitno nasecka i doda u salate od tunjevine ili piletine. Naravno, uvek možete da napravite slatko.

Foto: Shutterstock

Semenke lubenice, koje se takođe uglavnom bacaju, mogu da se jedu. U Kini se ove koštice prže i jedu kao grickalice, a možete da skuvate i čaj. Smatra se da pogoduju očuvanju zdravlja bubrega.

RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Bakino slatko

Sastojci: 1 kg debele kore od lubenice sa 1 cm crvenog dela, kašika sirćeta, voda, 1,5 kg šećera, 500 ml vode, 3 limuna, 2 vanilin-šećera, malo karanfilića po ukusu.
Priprema: Kore od lubenice sa crvenim delom isecite na kocke i prelijte vodom i kašikom sirćeta. Kuvajte dok kora ne bude mekana, zatim procedite. Skuvajte gust sirup od šećera i vode. Dodajte koru lubenice i još malo kuvajte, oko 10 minuta. Na kraju dodajte tri limuna isečena na kolutove, dva vanilin-šećera i karanfilić po ukusu. Ohladite i sipajte u tegle.

Foto: Shutterstock

Mediteranska salata

Sastojci: pola manjeg crvenog luka, kašičica soka od limuna, kašičica maslinovog ulja, četvrtina lubenice, krastavac ili paradajz, 100 g feta sira, listovi svežeg bosiljka, nekoliko crnih maslina.
Priprema: Očistiti lubenicu od semenki i iseći na komade. Krastavac ili paradajz iseći na kolutove, feta sir na kockice i sve staviti u jedan veći sud. Pomešati u drugom, manjem sudu, isečeni luk i limun i pustiti da odstoje desetak minuta. Zatim dodati maslinovo ulje i naliti preko ostalih sastojaka. Dodati bosiljak i masline.

Foto: Shutterstock

Trobojna poslastica

Sastojci: tri i po šolje očišćene lubenice, pet i po kašika šećera, kašičica soka od limuna, pola šolje kokosovog mleka, šest srednjih kivija, kašičica čokoladnih mrvica.
Priprema: U blender stavite lubenicu, dve kašike šećera i sok od limuna, izmiksajte, sipajte u kalupe za sladolede na štapiću, pa dodajte čokoladne mrvice i promešajte čačkalicom. Stavite u zamrzivač da se ohladi i stegne. U međuvremenu umutite kokosovo mleko sa kašikom šećera, te prelijte preko zaleđene lubenice. Vratite u zamrzivač da se ohladi i stegne. Na kraju izmiksajte kivi sa preostalim šećerom, sipajte u kalupe, stavite u zamrzivač da se stegne, pa poslužite.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.