HEPATITIS NE MOŽE DA ČEKA! Testirajte se na vreme, izlečenje je realno!

Hepatitis je jedna od visoko stigmatizovanih i zanemarenih bolesti koja širom sveta oduzima jedan život svakih 30 sekundi, ukupno oko 1,1 milion godišnje. Čak 325 miliona ljudi živi sa hepatitisom, u Srbiji oko 70.000

Antivirusni lekovi mogu da izleče više od 95 odsto osoba sa infekcijom hepatitisom C, koja je i najčešća, a lepa vest je da od juna ovim lekovima kod nas mogu da se leče svi pacijenti, bez ograničenja, a ne samo najteži, čulo se povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, koji je obeležen 28. jula. Lekari su podržali apel SZO da se svaka osoba testira barem jednom u životu i tako pridruži akciji da se ova bolest iskoreni do 2030.

Foto: Shutterstock

Putevi prenosa

- Hepatitis B i C su zarazne bolesti sa mnogim posledicama po zaražene, ali se mogu sprečiti i lečiti. U poslednjoj deceniji došlo je do revolucije u lečenju hepatitisa C direktno delujućim antivirusnim lekovima (ima ih više), koji su efikasni u 95 odsto slučajeva u roku od 8 do 12 nedelja. Piju se tablete i dobro se podnose, a do pre par meseci su bile dostupne samo za najteže bolesnike. Za hepatitis A i B postoje vakcine (kod nas je obavezna ova druga već 15 godina), dok su hepatitis D i E retki - objašnjava prof. dr Ivana Milošević sa Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije. Sa virusima hepatitisa se veoma često srećemo u svakodnevnom životu. Ipak, postoji mnogo toga što možemo da uradimo da smanjimo šansu da se zarazimo.

- Način prenosa može da bude svaki oblik rizičnog ponašanja, koji može da dovede to toga da dođemo u kontakt sa virusom hepatitisa C ili B. Ovi virusi se nalaze u svim telesnim tečnostima, u krvi, pljuvački, vaginalnom sekretu. Međutim, najdominantniji put prenosa je ipak putem krvi, te je svaki kontakt sa krvlju osobe koja je nosilac ovog virusa rizičan. To može da bude odlazak u salone gde se rade tetovaža, pirsing, trajna šminka, vrše kozmetičke usluge, ne zato što se to radi, već zato što postoji mogućnost da se ne vodi dovoljno računa o priboru, odnosno instrumentima koje je neophodno sterilisati. Takođe, veliki rizik čini i zloupotreba psihoaktivnih supstanci korišćenjem tuđeg pribora za injektiranje, nezavisno od toga da li se koristi interavenski ili intranazalno - navodi prim. mr sci. med. dr Violeta Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Foto: Shutterstock

 

Bez stigme

Rizik predstavljaju i nezaštićeni seksualni odnosi, te je hepatitis i polno prenosiva bolest u isto vreme.

- Samo kod malog broja srećnika se ispolji akutni oblik, kada oni požute, kada su žute beonjače, žuta koža, tamna mokraća, bleda stolica i oni će odmah ući u zdravstveni sistem. Problem su oni, a to je velika većina, preko 70, 80 odsto svih pacijenata koji su nosioci virusa, ali apsolutno nemaju nikakve simptome. Oni će se lekaru javiti posle 10, 20 ili više godina, tek kada dođe do težih oštećenja jetre koja su uzrokovana upalnim procesima, u slučaju infekcije virusom B, C i D - kada dođe do fibroze, ciroze ili karcinoma jetre - upozorava dr Violeta Rakić.

Svako ko ima povišene transaminaze u krvi apsolutno treba da radi testiranje na hepatitis B i C, svako ko ima uvećanu jetru, kao i svako ko ima masnu jetru, dodaje dr Ivana Milošević.

- Uz to, svako ko ima povišene azotne materije, analize vezane za bubrege, ureu i kreatinin, treba obavezno da se testira na hepatitis C, ali i na B, zato što se zna da hepatitis C izaziva oštećenje bubrega. Građani mogu besplatno da se testiraju u DPST (Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje) centrima koji se nalaze u zavodima za javno zdravlje. Mada testiranje može da bude i anonimno, nema potrebe za tim. To su bolesti koje se leče, hajde jednom da sklonimo tu stigmu sa njih. Zašto bi se neko testirao na hepatitis C anonimno kad možemo da ga izlečimo za 12 nedelja? Ljudi će se izlečiti i zaboraviti da su ikada bili bolesni, poenta je samo da što pre otkrijemo - poručuje dr Ivana Milošević.

bonus video:

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.