TEHNIKE ZA PREVAZILAŽENJE TREME! Motivišite i poštujte svoje dete

Pred početak školske godine roditelji se suočavaju sa ozbiljnim pripremama, velikim troškovima, ali i pitanjem - kako dete pripremiti na nove obaveze, novu školu, disciplinu, odgovornost... Istovremeno treba sačuvati veselo, zdravo dete koje će se hrabro i sa optimizmom suočiti sa izazovima i radom koji mu predstoji. Jedna od ključnih osobina koja će mu pomoći je sigurnost u sebe

Ipak, samopouzdanje nije crta sa kojom se rađamo, ono se stiče i gradi kroz iskustvo, ali se isto tako i gubi. Njegovu osnovu čine zdravi i topli porodični odnosi, kao i odnosi sa vršnjacima, ali se nesigurnost javlja i ukoliko su ti uslovi ispunjeni, naročito u adolescenciji. Specijalni pedagog savetovališta "Vaš psiholog" mr Anđela Zlatković nudi tehnike koje dete može da primeni kada dođe do pada samopouzdanja, prvo uz pomoć roditelja, a kasnije kada ih usvoji i samo.

Promena fokusa

- Promena fokusa je tehnika koja se odnosi na preusmeravanje vlastite pažnje sa nedostataka, mana i slabosti na lične snage, vrline i potencijale. Nekada uvid u sopstvene pozitivne osobine može da izostane, pa dete treba motivisati. Predložite mu da sve svoje dobre osobine napiše ili vodi dnevnik o svojim dobrim delima, uspesima, lepim događajima, osećanjima. Takođe, pomozite mu da samo definiše fraze i poruke koje ga motivišu i to poštujte kada dajete podršku - savetuje mr Anđela Zlatković.

Foto: Shutterstock

Verbalna podrška je jako bitna, isto kao što i kritika ima veliku težinu, pa su neophodni obazrivost i biranje reči, dodajte naša sagovornica.

Učenje po modelu

Deca posmatraju ponašanje bliskih osoba (roditelji, rođaci, učitelji), dok se u adolescenciji se to menja, pa uzori postaju vršnjaci, starija braća i sestre, poznanici, poznate ličnosti.

- Neophodno je da roditelj bude upoznat sa tim na koga se dete ugleda, budući da i to može da bude uzrok daljih problema. Ako primetite da vaše dete razvija pogrešna uverenja vezana za spoljašnji izgled, da usvaja pogrešne vrednosti, da ima pogrešnu percepciju sebe i sveta oko sebe, pomozite mu da izgradi zdraviju sliku, koja će pozitivno uticati i na samopouzdanje - sugeriše pedagog.

Izlazak iz "zone komfora"

Svaka veća promena prirodno donosi strah od nepoznatog. Recimo, prezaštićena deca s polaskom u školu mogu da dožive veliku nesigurnost.

- Taj osećaj se javlja kao posledica toga što mu je sve bilo pruženo "na izvolte", a onda odjednom mora da se bori samo za sebe i dokazuje. Deci treba najranijeg uzrasta omogućiti razna iskustva, kroz koja doživljavaju i uspehe i neuspehe, podsticati odgovornost i radnu naviku, druženje sa različitom decom. Tako se uči i sposobnost suočavanja sa stresom, što je bitna tačka samopouzdanja - naglašava mr Zlatković.

Vlastito postupanje

Ova tehnika podrazumeva "glumljenje samopouzdanja" i primenljivija je kod adolescenata nego kod mlađe dece. Sigurnost se na ovaj način stiče kao posledica ponašanja.

- To znači da, na primer, kada se osećamo nesigurno, svojim držanjem odglumimo sigurnost - ispravimo kičmu, gledamo ispred sebe ili sagovornika u oči, govorimo jasno i glasno - što povećava i šansu da se javi sigurnost. Na taj način se može uvežbavati i brže donošenje odluka, iskazivanje svojih želja, isticanje svojih vrlina - predlaže pedagog.

Foto: Pexels

Dobra priprema - vizualizacija

Vizualizacija je postupak koji je efikasan za prevazilaženje treme. Podrazumeva osmišljavanje situacije i uvežbavanje vlastitog ponašanja u njoj.

- Na primer, ako dete nauči recitaciju napamet, bez greške, i zna kući da je interpretira naglas bez zamuckivanja, biće jednostavnije da je tako ispriča i pred razredom - biće sigurnije u sebe kada zna da zna - sugeriše mr Zlatković.

Samogovor

Samogovor podrazumeva da dete nauči da samo sebi daje poruke u određenim situacijama, koje mogu da budu u obliku pohvale, kritike, komentara, izgovorene glasno ili u sebi.

- Samogovor koji je usmeren ka zadatku i ohrabrujući može da bude značajan za jačanje samopouzdanja, posebno u situaciji kada se pojačava nesigurnost. Međutim, ako je previše negativan, obeshrabrujući i usmeren na greške, deluje blokirajuće i šteti samopouzdanju. Poruke treba da budu kratke i jasne, treba ih uvežbavati i često primenjivati, a mogu da budu emocionalne ("interesantno mi je ovo što učim"), tehničke ("ispravi ramena, govori glasno") i fokusirane na neki prethodni uspeh ("bila sam prva na takmičenju iz ovog predmeta") - poručuje mr Anđela Zlatković.

bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.