TEHNIKE ZA PREVAZILAŽENJE TREME! Motivišite i poštujte svoje dete

Pred početak školske godine roditelji se suočavaju sa ozbiljnim pripremama, velikim troškovima, ali i pitanjem - kako dete pripremiti na nove obaveze, novu školu, disciplinu, odgovornost... Istovremeno treba sačuvati veselo, zdravo dete koje će se hrabro i sa optimizmom suočiti sa izazovima i radom koji mu predstoji. Jedna od ključnih osobina koja će mu pomoći je sigurnost u sebe

Ipak, samopouzdanje nije crta sa kojom se rađamo, ono se stiče i gradi kroz iskustvo, ali se isto tako i gubi. Njegovu osnovu čine zdravi i topli porodični odnosi, kao i odnosi sa vršnjacima, ali se nesigurnost javlja i ukoliko su ti uslovi ispunjeni, naročito u adolescenciji. Specijalni pedagog savetovališta "Vaš psiholog" mr Anđela Zlatković nudi tehnike koje dete može da primeni kada dođe do pada samopouzdanja, prvo uz pomoć roditelja, a kasnije kada ih usvoji i samo.

Promena fokusa

- Promena fokusa je tehnika koja se odnosi na preusmeravanje vlastite pažnje sa nedostataka, mana i slabosti na lične snage, vrline i potencijale. Nekada uvid u sopstvene pozitivne osobine može da izostane, pa dete treba motivisati. Predložite mu da sve svoje dobre osobine napiše ili vodi dnevnik o svojim dobrim delima, uspesima, lepim događajima, osećanjima. Takođe, pomozite mu da samo definiše fraze i poruke koje ga motivišu i to poštujte kada dajete podršku - savetuje mr Anđela Zlatković.

Foto: Shutterstock

Verbalna podrška je jako bitna, isto kao što i kritika ima veliku težinu, pa su neophodni obazrivost i biranje reči, dodajte naša sagovornica.

Učenje po modelu

Deca posmatraju ponašanje bliskih osoba (roditelji, rođaci, učitelji), dok se u adolescenciji se to menja, pa uzori postaju vršnjaci, starija braća i sestre, poznanici, poznate ličnosti.

- Neophodno je da roditelj bude upoznat sa tim na koga se dete ugleda, budući da i to može da bude uzrok daljih problema. Ako primetite da vaše dete razvija pogrešna uverenja vezana za spoljašnji izgled, da usvaja pogrešne vrednosti, da ima pogrešnu percepciju sebe i sveta oko sebe, pomozite mu da izgradi zdraviju sliku, koja će pozitivno uticati i na samopouzdanje - sugeriše pedagog.

Izlazak iz "zone komfora"

Svaka veća promena prirodno donosi strah od nepoznatog. Recimo, prezaštićena deca s polaskom u školu mogu da dožive veliku nesigurnost.

- Taj osećaj se javlja kao posledica toga što mu je sve bilo pruženo "na izvolte", a onda odjednom mora da se bori samo za sebe i dokazuje. Deci treba najranijeg uzrasta omogućiti razna iskustva, kroz koja doživljavaju i uspehe i neuspehe, podsticati odgovornost i radnu naviku, druženje sa različitom decom. Tako se uči i sposobnost suočavanja sa stresom, što je bitna tačka samopouzdanja - naglašava mr Zlatković.

Vlastito postupanje

Ova tehnika podrazumeva "glumljenje samopouzdanja" i primenljivija je kod adolescenata nego kod mlađe dece. Sigurnost se na ovaj način stiče kao posledica ponašanja.

- To znači da, na primer, kada se osećamo nesigurno, svojim držanjem odglumimo sigurnost - ispravimo kičmu, gledamo ispred sebe ili sagovornika u oči, govorimo jasno i glasno - što povećava i šansu da se javi sigurnost. Na taj način se može uvežbavati i brže donošenje odluka, iskazivanje svojih želja, isticanje svojih vrlina - predlaže pedagog.

Foto: Pexels

Dobra priprema - vizualizacija

Vizualizacija je postupak koji je efikasan za prevazilaženje treme. Podrazumeva osmišljavanje situacije i uvežbavanje vlastitog ponašanja u njoj.

- Na primer, ako dete nauči recitaciju napamet, bez greške, i zna kući da je interpretira naglas bez zamuckivanja, biće jednostavnije da je tako ispriča i pred razredom - biće sigurnije u sebe kada zna da zna - sugeriše mr Zlatković.

Samogovor

Samogovor podrazumeva da dete nauči da samo sebi daje poruke u određenim situacijama, koje mogu da budu u obliku pohvale, kritike, komentara, izgovorene glasno ili u sebi.

- Samogovor koji je usmeren ka zadatku i ohrabrujući može da bude značajan za jačanje samopouzdanja, posebno u situaciji kada se pojačava nesigurnost. Međutim, ako je previše negativan, obeshrabrujući i usmeren na greške, deluje blokirajuće i šteti samopouzdanju. Poruke treba da budu kratke i jasne, treba ih uvežbavati i često primenjivati, a mogu da budu emocionalne ("interesantno mi je ovo što učim"), tehničke ("ispravi ramena, govori glasno") i fokusirane na neki prethodni uspeh ("bila sam prva na takmičenju iz ovog predmeta") - poručuje mr Anđela Zlatković.

bonus video: