DA LI STE ZNALI? Cimet štiti od upala i ima razna lekovita svojstva

Cimet je začin koji se koristi tokom cele godine, a u pojedinim krajevima je i tradicionalni lek.

 Može se boriti protiv mnogih vrsta bakterija od kojih se ljudi razbolevaju, uključujući salmonelu, ešerihiju koli i stafilokoku.

Nekoliko ranih istraživanja na odraslim dijabetičarima otkrila su da cimet pozitivno utiče na smanjenje šećera u krvi. Tačan mehanizam delovanja još se ne zna, a takođe je nejasno kolika je doza dovoljna i koliko dugo rezultati mogu trajati.

Eterično ulje u cimetu (cinamaldehid) može ciljano uticati na vaše masnoće i naterati ih da sagore više energije, prema ranim laboratorijskim istraživanjima. Ovo otvara vrata primene u dijetoterapiji, ali tek nakon opsežnog testiranja u sledećoj fazi istraživanja.

Postoji jedna mala studija koja je otkrila da cejlonski cimet, konkretno, može da se bori protiv vrsta bakterija za koje se zna da uzrokuju akne. Još jedno malo laboratorijsko istraživanje je potvrdilo da cimet pozitivno utiče na proizvodnju kolagena. Kolagen pomaže vašoj koži da izgleda mlađe.

Foto: Shutterstock

U skorašnjim istraživanjima na životinjama i ćelijama uzgajanim u laboratorijama, cimet je pokazao izvesnu sposobnost da uspori rast raka, pa čak i da ubije ćelije tumora. I ovo su sve rana istraživanja. Potrebno je sve ovo dalje proučiti i ispitati i na ljudima pre nego što bi se dao detaljni odgovor da li cimet ima antikancerogeno delovanje.

Nekoliko istraživanja sugeriše da konzumiranje cimeta svakog dana tokom tri meseca može smanjiti vaš sistolni krvni pritisak (to je onaj viši broj) za čak pet jedinica. Potrebne su ozbiljnije studije da bi se proverilo da li to zaista deluje, koliko ga možete koristiti da bi se postigli najbolji rezultati i koliko dugo efekat traje. U istraživanjima su učestvovale osobe koje su imali predijabetes ili dijabetes tipa 2. Stoga, ostalo je nepoznato da li cimet ima isti efekat kada nemate problema sa šećerom u krvi.

U laboratorijskim uslovima, cimet je zaustavio nakupljanje proteina u mozgu koji je obeležje Alchajmerove bolesti.

Ispostavilo se da je cimet bio vrhunski borac protiv upale u nedavnom laboratorijskom istraživanju koje je proučavalo 115 namirnica. Inflamatorne bolesti poput reumatoidnog artritisa postaju sve češće kako starite. Dalja istraživanja bi mogla podržati korišćenje cimeta kao prirodnog leka za starije odrasle osobe za pomoć kod ovih vrsta stanja.

Foto: Shutterstock

Kada je 60 odraslih osoba u jednom malom istraživanju jelo oko 1/4 kašičice cimeta svakog dana tokom 40 dana, njihov LDL (“loš”) holesterol je opao. Druga istraživanja su otkrila da slične količine cimeta, koje se jedu dnevno do 18 nedelja, mogu da smanje LDL i ukupni holesterol dok podižu HDL (“dobar”) holesterol. Ali prerano je preporučiti cimet kao tretman za visok holesterol.

Cimet se može boriti protiv mnogih vrsta bakterija od kojih se ljudi razbolevaju, uključujući salmonelu, ešerihiju koli i stafilokoku. Možda bi se mogao koristiti kao prirodni konzervans u hrani i kozmetici.

Čini se da cimet ima moć da se bori protiv gljivice Candida albicans, koja uzrokuje većinu vaginalnih gljivičnih infekcija. Barem radi u laboratoriji. Nije jasno kako, ili čak da li je i moguće da koristite cimet za borbu protiv ili lečenje gljivične infekcije. Potrebna su dalja istraživanja da se utvrdi na koji način cimet pozitivno utiče na borbu protiv gljivica.

Dok su uzimale dozu od 1,5 grama (oko 1/2 kašičice) cimeta svakog dana tokom šest meseci, žene sa sindromom policističnih jajnika u jednoj maloj, ali dobro osmišljenoj studiji imale su redovnije menstruacije. Međutim, njihova insulinska rezistencija i nivoi androgena se nisu promenili.

bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.