VODA KAO SPAS! Najčešća oboljenja bubrega i kako ih sprečiti!

Ukoliko se bolest bubrega ne leči, vodi ka hroničnoj bubrežnoj slabosti ili hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji, koja je jedno od najčešćih oboljenja ovog organa...

Bubrezi su jedan od najvažnijih organa, a do njihovog oštećenja dolazi starenjem. Nakon 40. rođendana brzina glomerulske filtracije, koja predstavlja parametar funkcije ovih organa, opada za jedan odsto godišnje. Na zdravlje bubrega utiču i stil života, redovna kontrola šećera i pritiska, unos dovoljne količine tečnosti, kao i zdrava ishrana. Ukoliko se bolest bubrega ne leči, vodi ka hroničnoj bubrežnoj slabosti ili hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji, koje je jedno od najčešćih oboljenja ovog organa. Među česte bolesti spadaju i infekcije urinarnih puteva, nefrotski sindrom i kamen u bubregu.

Bubrežna slabost

Značajno smanjenje sposobnosti bubrega da filtrira i eliminiše štetne produkte metabolizma i da održava elektrolitsku ravnotežu naziva se bubrežna slabost ili insuficijencija. Spori, ali kontinuirani, nepovratni gubitak funkcije često napreduje neopaženo. U ranim fazama uobičajeni eventualni simptomi mogu da budu opšta slabost, gubitak apetita, mučnina i povraćanje, generalizovani edemi, povišen krvni pritisak itd.

Foto: Shutterstock

Dva najvažnija i najčešća uzroka su šećerna bolest i hipertenzija, a nalaz belančevina u urinu, povišen kreatinin u krvi i mali, skvrčeni bubrezi na ultrazvuku ukazuju na dijagnozu HBI. Cilj lečenja je da se uspori napredovanje bolesti i preduprede komplikacije, a u završnoj fazi jedini načini lečenja su dijaliza i transplantacija bubrega.

Infekcija urinarnih puteva

Peckanje i često mokrenje, bol u "malom stomaku" i povišena temperatura česti su znaci infekcije urinarnih puteva. Otkriva je prisustvo belih krvnih zrnaca (leukocita) u urinu i većina osoba reaguje dobro na antibiotsku terapiju. Kod dece ova infekcija zahteva posebnu pažnju, jer odlaganje ili neadekvatno lečenje može nepovratno da ošteti bubrege u razvoju, piše kidney education.

Foto: Shutterstock

Nefrotski sindrom

Nefrotski sindrom se sastoji od istovremenog prisustva otoka (oticanja lica ili stopala i potkolenica), masivne proteinurije (veće od 3,5 grama proteina u urinu dnevno), hipoalbuminemije (niske vrednosti albumina u krvi) i povišenog nivoa holesterola u krvi. Obolele osobe mogu da imaju normalan ili povišen krvni pritisak, kao i različite stepene bubrežne disfunkcije.

Postoji više uzroka nefrotskog sindroma koji različito reaguju na terapiju i važno je što pre postaviti pravu dijagnozu. Retki su pacijenti koji nakon prekida terapije ostaju trajno bez simptoma, već se kod većine bolest vraća.

Kamen u bubregu

Kamen (kalkulus) se može naći u bubregu, mokraćovodu ili bešici. Kada je u bubregu, česti simptomi su jaki, nepodnošljivi bolovi, muka i povraćanje, krv u mokraći itd., ili potpuno odsustvo simptoma (pritajeni kamen).

Foto: Shutterstock

Većina malih kamenčića može da se izmokri spontano, uz unošenje veće količine tečnosti, a ako kamen izaziva učestale jake bolove, infekcije, opstrukciju urinarnog puta ili oštećenje bubrega, mora da se ukloni. Rizik od ponovnog nastajanja je veliki (50-80%), te se preporučuje povećan unos tečnosti, redukcija soli i mesa u ishrani i periodični kontrolni pregledi.

Opšte mere prevencije

1. Budite u dobroj kondiciji
Redovnom fizičkom aktivnošću smanjujete rizik od nastanka šećerne bolesti i hipertenzije, pa samim tim smanjujete i rizik od nastanka hronične bolesti bubrega.

2. Vodite računa o ishrani
Jedite što više svežeg voća i povrća, a smanjite unos prerađevina, šećera, masti i mesa. Ako imate više od 40 godina, smanjite unos soli.

Foto: Shutterstock

3. Održavajte normalnu težinu
Održavanjem normalne telesne težine prevenirate dijabetes, srčana i druga oboljenja koja su povezana sa hroničnom bolešću bubrega.

4. Prestanite da pušite
Pušenje može da dovede do ateroskleroze, što smanjuje dovod krvi do bubrega i time smanjuje i njihovu optimalnu funkciju. Takođe, dokazano je da pušenje ubrzava pogoršanje postojeće bubrežne slabosti.

5. Budite oprezni sa lekovima
Nemojte preterivati sa lekovima protiv bolova, posebno iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova - mogu da oštete bubrege ako se često koriste.

Foto: Shutterstock

6. Pijte puno vode
Unos veće količine obične, negazirane vode (oko 2-2,5 litara dnevno) pomaže da se urin razblaži i lakše eliminišu toksini iz organizma, kao i da se prevenira nastajanje kamena u bubregu.

7. Kontrolišite stanje vaših bubrega
Bolesti bubrega su često pritajene i mogu da napreduju bez ikakvih simptoma sve do odmakle faze. Jednostavan način ranog otkrivanja i dijagnoze je barem jednom godišnje proveriti krvni pritisak, analizu urina i analizu kreatinina u krvi.Antrfile