OTKRIVENO! Evo zbog čega muškarci žive kraće!

Naučnici su utvrdili da najveći uticaj na dužinu života muškaraca igra činjenica da muški organizam funkcioniše drugačije od ženskog.

Kardio-vaskularna oboljenja

Prema podacima američke Asocijacije za istraživanje kardioloških oboljenja, muško srce je krhkije od ženskog, a stopa smrtnosti od kardio-vaskularnih oboljenja kod muškaraca viša je 1,5 puta u odnosu na žene. Takođe, jače polovine spadaju u rizične grupe tokom celog životnog veka, dok se za žene rizik povećava tek nakon 55- godine života.

Ovakva statistika povezana je sa konzumacijom duvanskih proizvoda i alkohola, ali i sa nezdravim načinom života, naročito masnom i neizbalansiranom ishranom.

Foto: Shutterstock

Testosteron

Hormon koji utiče na reproduktivnu funkciju, mišićnu masu i generalno “muško” ponašanje utiče i na životni vek pripadnika muške populacije: harvardski istraživač Karl Palas je još u februaru 2014. godine uvideo povezanost hormona testosterona sa životnim vekom i dokazao da suficit testosterona u krvi utiče na povećanje štetnog holesterola LDL u krvi. Lipoprotein (LDL) utiče na pojavu holesterolskih zrnaca koje sužavaju arterije, a sa vremenom je mogu zapušiti skroz, usled čega se povećava i rizik od infarkta.

Odnos prema zdravlju i ređe posete lekarima

Kako se muškarci obično smatraju jačim polom, postoji i verovanje da su oni “predodređeni” da trpe bolove: prema statistici Agencije za očuvanje zdravlja i kvaliteta istraživanja, muškarci posećuju lekare čak 24 procenta ređe od žena, dok je 2012. godine gotovo trećina svetske populacije muškaraca živela bez zdravstvenog osiguranja. Razlog tome je i što muškarci ređe primećuju, ali i priznaju da imaju zdravstvenih tegoba samo da ne bi išli kod lekara, što u krajnjem ishodu dovodi i do veće smrtnosti.

Sporiji razvoj u majčinoj utrobi

Specijalisti UNICEF-a izneli su poražavajuće podatke u nizu svojih istraživanja posvećenim smrtnosti po rođenju, a profesor Džoj Loun, doktor medicinskih nauka iz Londonske škole u svojim ispitivanjima je došao do zaključka da je razvoj muške dece u majčinoj utrobi sporiji od razvoja ženske dece. Upravo zbog toga se muške bebe na 14 procenata češće rađaju prevremeno u odnosu na ženske – do momenta rođenja kod muških beba ne stignu u potpunosti da se razviju pluća i dolazi do takozvanog RDS sindroma (sindrom respiratornog distresa), pri čemu se pluća muških beba ne otvaraju sa prvim udisajem.

Foto: Shutterstock

Navike u ishrani

Nezdrav način života koji podrazumeva brzu hranu još jedan je od faktora koji utiče na više stope smrtnosti i kraći životni vek muškaraca. Istraživanja instututa Galup pokazuju da muškarci konzumiraju brzu hranu 2 puta češće nego žene, a razloga za to ima nekoliko: brza hrana ne zahteva trošenje vremena na njenu pripremu (kao što i sam naziv kaže, brza je), ukusna je i zgodna za konzumaciju. Ipak, velike količine soli, masnoća i dodataka takvu hranu čine izuzetno nezdravom i štetnom za kardio-vaskularni sistem, kao i želudac.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.