MANJE SE SUNČAJTE, VIŠE SE PREGLEDAJTE! Maj je mesec borbe protiv melanoma, najopasnijeg tipa raka kože

Godišnje u Srbiji melanom bude otkriven kod oko 600 osoba, od čega samo 20 odsto bude u ranom stadijumu.

Melanom nije najčešći, ali je najopasniji tip raka kože. U ranoj fazi ćelije ovog tumora nalaze se na samoj površini kože, a vremenom se šire ka dubljim slojevima, do unutrašnjih organa.

Godišnje u Srbiji melanom bude otkriven kod oko 600 osoba, od čega samo 20 odsto bude u ranom stadijumu. Pogađa uglavnom ljude starosti od 50 do 60 godina, ali sve ćešće i one mlađe od 40. Kod 30 odsto obolelih tumor se javlja u već postojećem mladežu, a kod ostalih pacijenata na prethodno potpuno neizmenjenoj koži.

Rak kože je smeđe ili crne boje, retko je bez pigmenta i zato su, pored izbegavanja sunčanja, redovni samopregledi i dermaskopski pregledi najbolja preventiva da se bolest otkrije na vreme, ističu su stručnjaci povodom meseca borbe protiv ove bolesti.

Foto: Shutterstock

Na površini 

- Većina ljudi nema veliki broj mladeža i može lako, ako obrati pažnju, da primeti da li se na koži pojavilo nešto novo što se vremenom menja, nešto što možda u početku izgleda kao mrlja sa pigmentom koja se povećava, koja dobija nepravilne ivice, više boja, dok se na nekom mestu možda boja gubi. Nju karakteriše i različitost u odnosu na sve ostale mladeže koji postoje na koži. To još uvek ne znači da je melanom, ali treba da nas alrmira da odemo na pregled - kaže za Informer dermatovenerolog prof. dr Lidija Kandolf. 

Postoji još jedna vrsta melanoma koja je nešto agresivnija, a manifestuje se pojavom čvora na koži, koji može da bude bezbojan, ali i braon ili crn i brzo raste iz meseca u mesec. 

- I ova vrsta neobičnosti treba da bude alarm da odemo na pregled koji je potpuno neinvazivan. Ako se potvrdi da nešto treba ukloni, onda će to uraditi hirurg (i poslati na histopatološku analizu) u lokalnoj anesteziji za 15 minuta i mi smo završili sa melanomom. Zapravo treba odagnati strah od ove bolesti kod koje, ukoliko se otkrije na vreme i ukloni promena jedino preostaje da nastavimo da se čuvamo od sunca i da pregledamo kožu - navodi naša sagovornica. 

Limfa i krvotok

Ono što se dešava kada melanom prođe kroz najpovršniji deo kože, jeste da dolazi u kontakt sa limfnim i krvnim sudovima, te neke ćelije dobijaju sposobnost da se šire, da ulaze u krvotok i limfotok, kao i da se šire u limfne čvorove i unutrašnje organe.

- U ovoj fazi bolesti više nam nije dovoljna hirurgija i danas su nam na raspolaganju savremene opcije za lečenje melanoma, a to su imunoterapija i ciljna terapija. Imunoterapija aktivira imunski sistem da se izbori sa tumorom, dok ciljna terapija targetuje genske izmene u samim ćelijama, te se na taj način se melanom, odnosno metastaze samnjuju - navodi prof. dr Lidija Kandolf. 

Foto: Shutterstock

Ona dodaje da je veliki napredak učinjen u periodu od 2011-2017, te su lekari prvi put videli da se osobama, koje boluju od metastatskog melanoma, metastaze povlače...

- Pedeset odsto obolelih od metastatskog melanoma živi pet godina i više, što je za nas potpuno neverovato, jer je pre 2011. prosečno preživljavanje bilo 6-9 meseci. Ono što je novo od 2017. do danas jeste da se ovi novi lekovi primenju ranije u bolesti, ne u četvrtom stadijumu (kada se metastaze nalaze na unutrašnjim organima), već u trećem ili drugom. Dakle, kada se bolest već prošitri u limfne čvorove, na primer, ili kada je melanom deblji od 4 mm, primena ovih lekova tako rano sprečava razvoj metastze, upravo kod 50 posto ljudi. Ranijim uvođenjem ove takozvane ajuvantne terapije u narednim godinama bi se smanjio broj oboleih od metastatskog melnoma, a ta terapija je i na listi prioriteta RFZO, te se nadamo da će što pre doći do obolelih - apeluje doktorka.

Ona ističe kako u poslednih par godina, pre svega mladi ljudi, obraćaju pažnju na prevenciju i odazivaju se na preglede i dodaje da bi sistematskom pregledu ili skriningu trebalo da se podvrgnu ljudi koji imaju preko 50 mladeža, posebno ako imaju atipične mladeže, i to jednom godišnje.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.