Pazite gde vaš pas gricka sneg: Zimski gastritis može biti smrtonosan za ljubimca

Kada padne sneg, mnogi psi ga jedu. Iako deluje bezazleno, ovo ponašanje krije više motiva nego što se na prvi pogled čini, a stručnjaci su otkrili kada je to opasno.

Razlozi mogu biti veoma različiti - od osnovnih fizioloških potreba, preko igre i radoznalosti, pa sve do potencijalnih zdravstvenih problema, piše Hepper.

Najjednostavnije objašnjenje je žeđ. Sneg je voda u čvrstom obliku, pa pas koji nema stalno dostupan izvor sveže vode može pokušati da se osveži upravo njime. Osim toga, sama tekstura snega privlači mnoge pse - hladan, hrskav i potpuno drugačiji od uobičajenog okruženja, sneg im pruža nove mirise, dodire i zvuke, što pokreće prirodnu želju za istraživanjem i igrom.

Kada to ukazuje na zdravstveni problem?

Kao i kod mnogih psećih poriva, postoji granica između bezazlene radoznalosti i ponašanja koje može ukazivati na zdravstveni problem. Ako pas opsesivno traži sneg čak i kada ima pristup svežoj vodi, posebno uz pojačanu žeđ, često mokrenje, gubitak apetita ili promene u ponašanju, to može biti znak poremećaja u ravnoteži vode i elektrolita.

Takvi simptomi ponekad ukazuju na probleme sa bubrezima, štitnom žlezdom ili druge endokrine smetnje, zbog čega je u ovakvim situacijama neophodno konsultovati veterinara.

Važno je i gde pas jede sneg. Sveže napadale pahulje u dvorištu obično nisu opasne, ali sneg sa ulica i trotoara predstavlja sasvim drugačiju priču. U urbanim sredinama, sneg lako upija so, antifriz, sredstva za topljenje leda i razne hemikalije koje mogu biti opasne po život.

Foto: Shutterstock

Unošenje ovakvih materija može dovesti do trovanja, problema sa varenjem, oštećenja bubrega ili ozbiljnih upala digestivnog trakta. Pored hemikalija, ispod snega se mogu skrivati kamenčići, staklo, metalne strugotine ili grančice koje pas može zagrizti i progutati, što može izazvati povrede u ustima, lom zuba ili opstrukciju creva.

Još jedan rizik koji vlasnici često previdе je naglo zahladnjenje želuca. Velike količine snega mogu toliko ohladiti creva i želudačnu sluzokožu da se pojave povraćanje, dijareja, bol u stomaku i opšta slabost - stanje koje u praksi često nazivaju “zimski gastritis”.

Kako sprečiti probleme?

Najvažnije je obezbediti psu stalno dostupnu, svežu vodu pre izlaska napolje. Pas koji nije žedan mnogo je manje sklon da traži sneg kao izvor tečnosti. Tokom šetnje treba izbegavati sneg sa površina koje su posute solju i hemikalijama, a u gradskim sredinama držati psa na povocu - tamo je kontaminacija najverovatnija.

Pažnju psa možete usmeriti kroz igru, poslastice ili trening, što mu skreće fokus sa snega. Nakon povratka u kuću preporučuje se pranje i sušenje šapa kako bi se uklonili svi tragovi soli i hemikalija koje bi pas mogao da poliže.

U suštini, povremena pahulja iz čistog dvorišta neće škoditi većini pasa. Međutim, čim sneg dođe u kontakt sa prljavštinom, hemikalijama, urbanim površinama ili se pojede u prevelikim količinama, rizici postaju realni. Zimski pejzaž pruža mnogo radosti, ali i prostor za oprez. Zato je najvažnije posmatrati psa, razumeti njegove navike i, kada je potrebno, zaštititi ga od nevidljivih opasnosti koje donose snežni dani.

BONUS VIDEO