Šok na dnu okeana: Naučnici nisu mogli da veruju svojim očima - plavo stvorenje ih iznenadilo (VIDEO)

Naučnici su na dnu okeana kod Galapagoskih ostrva otkrili novu, sitnu vrstu hobotnice plave boje koja može da stane na dlan, nakon istraživanja sprovedenog uz pomoć podmornice na daljinsko upravljanje, saopštila je Čarls Darvin fondacija dodajući da je nova vrsta pronađena oko 1.800 metara ispod površine mora.

Stručnjakinja za hobotnice Dženet Vojt iz Čikaškog muzeja prirodne istorije rekla je da je odmah znala da se radi o nečemu izuzetnom, iako je u početku imala na raspolaganju samo fotografije, a kasnije i konzervirani primerak.

Ona je, kako navodi CBS Njuz, navela da je najbliža poznata srodna vrsta hobotnice do sada registrovana kod obale Urugvaja, u potpuno drugom okeanskom području.

Pošto je postojao samo jedan primerak, naučnici nisu želeli da ga seciraju radi klasične analize, već su koristili kompjuterizovanu tomografiju (CT) kako bi napravili trodimenzionalni model.

- Ne postoji ništa slično osećaju kada ceo dan proučavate nešto što nijedan čovek pre vas nije video - izjavila je šefica rendgenske laboratorije muzeja Stefani Smit.

 

 

Nova vrsta, nazvana "Microeledone galapagensis", izdvaja se ne samo po plavoj boji, već i po maloj veličini u okviru porodice Megaleledonidae, čiji su članovi uglavnom znatno veći i žive u Južnom okeanu oko Antarktika.

- Njeni kratki kraci sa samo jednim redom sisaljki izdvajaju je od većine poznatih hobotnica - navela je Vojt.

Ona je dodala da se razlikuje i po glatkoj koži na leđima i specifičnoj obojenosti, leđa su svetloplava, dok je donja strana tamno ljubičasta. Naučnici smatraju da ovakva boja može da ima zaštitnu funkciju u dubokom moru, jer tamni deo tela prekriva plen koji eventualno emituje svetlost, čime se hobotnica štiti od predatora.

Stručnjaci ističu da otkrića novih vrsta hobotnica u dubokom moru nisu retkost, s obzirom na to da su veliki delovi okeanskog dna i dalje neistraženi. Prvo viđenje ove vrste zabeleženo je 2015. godine kod ostrva Darvin, nazvanog po britanskom naučniku Čarlsu Darvinu, čiji je boravak na Galapagosu doprineo razvoju teorije evolucije.

BONUS VIDEO