Tkanine koje hlade: Šta obući kad živa skače - stručnjaci otkrivaju zašto se neka odeća "lepi" po vrućini

Stručnjaci otkrivaju koje su najbolje tkanine za leto, a koje treba da izbegavate.

Možda ste primetili da se neki komadi odeće na vrućini osećaju neprijatnije od drugih. To nije slučajnost. Nauka potvrđuje da izbor tkanine igra značajnu ulogu u tome kako telo reguliše toplotu.

Viša predavačica na Odeljenju za inženjerstvo materijala Univerziteta Swinburne u Australiji, objašnjava da neki materijali pomažu telu da ostane hladno, dok drugi izazivaju pojačano znojenje.

Foto: Shutterstock

Prirodne tkanine: Znoj kao saveznik

Kada temperatura poraste, telo se znoji kako bi se ohladilo. Kako znoj isparava, on uklanja toplotu sa tela. Dakle, najbolji zadatak odeće jeste da omogući to isparavanje. Prirodne tkanine upravo to i rade.

Prema dr Salimu, tkanine biljnog porekla poput pamuka i lana sadrže celulozu, materijal bogat hidroksilnim grupama, molekulama koje vole vodu. To ih čini hidrofilnim, što znači da upijaju vlagu i raspoređuju je po većoj površini, olakšavajući isparavanje. Rezultat? Odeća koja „diše“, ne lepi se za telo i pomaže vam da se osećate prijatnije čak i po vrućem vremenu. Naravno, imaju i svoje mane. Lako se gužvaju, a u vrlo vlažnim uslovima mogu postati teške ili lepljive. Međutim, ako vam je prioritet da ostanete hladni, ovo je zaista isplativa opcija, piše "The conversation".

Životinjske tkanine: Vuna i svila sa specijalnim svojstvima

Vuna i svila su tkanine životinjskog porekla sa jedinstvenim fizičkim svojstvima koja mogu pružiti udobnost čak i na visokim temperaturama. Vuna se, prema dr Salimu, biološki razvila da bude prijatna za nošenje. Njena vlakna su hidrofilna sa unutrašnje strane i hidrofobna sa spoljašnje, što znači da upijaju vlagu sa kože i odbijaju vodu sa spoljne površine. Zbog toga je efikasna u odvajanju znoja, održavajući telo suvim i hladnijim.

Svila, s druge strane, posebno je efikasna u regulisanju temperature. Održava telo hladnim kada je vruće i toplim kada je hladno, nudeći tako prirodnu prilagodljivost vremenskim uslovima. Iako se retko koristi tokom leta, ovo prirodno vlakno ima izražene prednosti.

Foto: Shutterstock

Sintetika: Laka, ali manje prijatna koži

Sintetičke tkanine, kao što su poliester, najlon i akril, napravljene su od petrohemikalija i poznate su po svojoj laganoj teksturi i otpornosti na habanje. Međutim, ta vlakna su hidrofobna, što znači da "ne vole vodu", pa ne upijaju niti odvode znoj kao prirodne tkanine. To znači da je vlaga "zarobljena" u tkanini i ostaje na koži, smanjujući udobnost i sposobnost tela da se prirodno hladi isparavanjem znoja.

Pored toga, sintetičke tkanine ne "dišu" toliko kao prirodne. Posebno u toplim i vlažnim uslovima, to može izazvati neprijatnost i osećaj pregrejanosti. Ipak, postoje neke sintetičke sportske tkanine dizajnirane da odvode znoj sa kože, pružajući bolju "prozračnost" i veću udobnost tokom fizičke aktivnosti.

Polusintetika i drugi faktori

Tkanine poput viskoze i tencela, koje se proizvode od prirodnih izvora kao što su drvo i poljoprivredni proizvodi, "dišu" bolje od čistih sintetičkih, nudeći tako srednju opciju za one koji traže nešto lagano i udobno, a da nije potpuno prirodno.

Izbor boje i tkanja takođe utiče na to kako odeća reaguje na toplotu i kožu. Svetla odeća reflektuje sunčevu svetlost, pomažući telu da ostane hladnije, dok tamne boje upijaju sunčeve zrake, povećavajući telesnu temperaturu. Što je tkanje ređe i labavije, to više vazduha prolazi i tkanina bolje "diše".

Probajte test: držite tkaninu prema svetlosti i proverite da li svetlost prolazi kroz nju. Ako prolazi, tkanina verovatno dobro "diše".

Foto: Shutterstock

Šta je sa obradom tkanine?

Još jedan važan faktor koji utiče na svežinu odeće jeste njena obrada. Omekšivači, koji tkaninu čine mekšom i prijatnijom na dodir, ne utiču na njenu "prozračnost" jer deluju samo na površinu, ne menjajući strukturu tkanine.

Na kraju, otpornost na gužvanje znači sposobnost tkanine da ostane glatka i uredna i nakon pranja. Sintetičke tkanine su po pravilu otpornije na gužvanje. Nasuprot tome, prirodna vlakna su osetljivija i mogu biti hemijski tretirana tokom proizvodnje kako bi postala izdržljivija. Takvi tretmani mogu začepiti mikropore tkanine i ograničiti protok vazduha. Zato, ako vam je hladnoća prioritet, budite oprezni sa tretmanima koje birate kako ne biste sprečili tkaninu da "diše".