BILA JE FATALNA LEPOTICA, A VEĆI DEO ŽIVOTA JE PROVELA NA PSIHIJATRIJI Sa 5 godina su joj PROREKLI SUDBINU, a nikad se nije ZALJUBILA - prokletstvo prvog supermodela (FOTO)

Iako njeno ime nije previše poznato u svetu manekenstva, Odri Manson je i te kako značajna za istoriju modelinga. Rođena 1891. u Ročesteru, Odri Manson smatra se prvim američkim supermodelom.

Bila je izuzetno lepa, divili su joj se mnogi umetnici i vajari, kojima je pozirala. Karijera joj je na početku bila vrlo uspešna, sarađivala je s poznatim umetnicima, da bi oko njene 30. godine sve pomalo usporilo i na kraju stalo.

Dugovečnost kao kazna

Niko je nije više hteo, što ju je toliko pogodilo da je 1921. godine pokušala samoubistvo. Posle toga je "mis Menhetna" završila u psihijatrijskoj ustanovi, gde je ostala 65 godina. Kao da joj je dugovečnost bila kazna za nešto - doživela je duboku starost od 104 godine, a veći deo života zapravo je provela u ustanovi za mentalne poremećaje.

 

 

Kad je imala pet godina, bila je kod Romkinje koja joj je prorekla sudbinu na neobično tačan način:

 - Bićeš voljena i slavna, ali kad pomisliš da je sreća tvoja, njen će se plod s Mrtvog mora u tvojim ustima pretvoriti u pepeo. Vi, koji ćete baciti hiljade dolara kao hir, poželećete peni. Ti što se rugaš ljubavi, tražićeš ljubav a da je ne nađeš. Sedam muškaraca će te voleti. Sedam puta će te muškarac koji te voli voditi do stepenica oltara, ali se nikada nećeš udati - navodno joj je rekla proročica, piše magazin "Vintidž njuz".

 

 

Vanserijska lepotica

Odrini roditelji su se razveli kad je imala osam godina, a ona je ostala da živi s majkom. Htela je da postane glumica i pevačica, pa se sa 17 godina s majkom preselila u Njujork. Međutim, njenu vretenastu figuru, lepo lice s isklesanim jagodicama i visokim obrvama, savršeno ravan nos te sivoplave oči prvi je uočio fotograf Feliks Benedikt Hercog. On ju je odmah pozvao da mu pozira. Tako je krenuo njen put do slave i ona ubrzo postaje prvi američki supermodel.

Hercog ju je upoznao s ljudima iz sveta umetnosti i vrlo brzo su počeli da stižu pozivi za poziranje. Vajar Isidor Konti prvi ju je zamolio da se obnaži, tvrdeći da za umetnike nije važno da li je gola ili obučena, jer oni vide samo ono što rade. Te reči su uverile njenu majku da joj dopusti da pozira naga. Posle toga, svaki poznati umetnik želeo je isti angažman, pa je 1915. godine Mansonova bila model za više od polovine skulptura izloženih na Međunarodnoj izložbi Panama-Pacifik, Svetskom sajmu održanom u San Francisku, zbog čega je dobila nadimak Panama-Pacifik Gerl.

 

 

Iste godine Odri je dobila prvu ulogu u nemom filmu "Inspiration", ubrzo postaje tražena i u sedmoj umetnosti, ali i tu uvek za scene bez odeće. To joj je dalo nadu, pa se između 1915. i 1917. "mis Menhetna" preselila u Santa Barbaru, nadajući se da će nastaviti filmsku karijeru. Ali to nije išlo kako je želela, pa se vratila svojim vajarima u Njujork.

Naravno, bilo je sedam muškaraca koji su se zaljubili u nju, a možda i više, ali ona se nikada nije zaljubila ni u jednog. Ali održavala je s njima razne veze. Godine 1921. pojavila se u filmu "Moljci bez glave", koji se temeljio na njenoj životnoj priči. Dobila je ček od 27.000 dolara, za koji je tvrdila da je nevažeći i zbog kojeg je podnela tužbu protiv agenta i producenta Alana Roka. Stvari su potom krenule nizbrdo, nestale su bračne ponude, poslovi i zarada.

 

 

Pokušala da se ubije

Godinu dana kasnije, kad je imala 31 godinu, progutala je rastvor žive u pokušaju da se ubije. Tek je 1931. poslata u Državnu bolnicu za psihičke bolesnike Sent Lorens u Ogdensburgu, gde je ostala 65 godina, sve do smrti. Nije imala posete u bolnici sve do 1984, kada ju je pronašla dalja rođaka. Odri je preminula 1996. godine u 104. godini. Zaboravljena, ali pristuna. Jer ako ste vež bili u Njujorku ili odete tamo, videćete prepoznatljivu pozlaćenu figuru Adolfa Vajnmana koja stoji na vrhu gradske kuće na Menhetnu ili izrezbareno kameno pročelje njujorške gradske biblioteke na Petoj aveniji. Videćete Odri. 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.