Uspešno održana konferencija Lepota žene!

Konferenciju "Lepota žene" drugu godinu za redom organizovala je agencija "Advertising Solutions", na čelu sa Natašom Vulin. Tokom celodnevnog programa, 21. maja, u prostoru Jugoslovenske kinoteke govorilo se o ženama kroz prizmu zdravlja, snage, pobede i lepote.

- Lepota je mnogo više od procenta ispunjenosti zacrtanog ideala u određenoj tački vremena i prostora. Koko Šanel je jednom prilikom rekla: "Godine nisu važne. Žena može biti prekrasna u 20-im, šarmantna u 40-im i neodoljiva u ostatku svog života". Ideal unutrašnje lepote je linija koja povezuje sve meridijane, sve uzraste i sve vremenske i geografske uglove - njena uzvišenost, njena neprolaznost i na kraju njena važnost, kao slika i uzor za buduće generacije - poručila je Tamara Vučić, supruga predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na otvaranju konferencije "Lepota žene".

Foto: Promo

Istovremeno, uputila je snažnu poruku svim damama:

- Svaka od nas je heroina svog života i u tome je naša lepota. To ne bi trebalo nikada da zaboravimo. Ni onda kada nam je teško, ni onda kada nam je lepo. Mi smo te koje imaju snagu da pokrenu, preokrenu, da započnu, koje imaju hrabrosti da lete, da padaju, da zavole, da ne vole. Mi smo te u kojima lepota stvara, rađa, kreira, podiže, neguje, osnažuje, ohrabruje. Naša lepota je u našoj ženstvenosti!

Foto: Promo

Konferenciju "Lepota žene" drugu godinu za redom organizovala je agencija "Advertising Solutions", na čelu sa Natašom Vulin. Tokom celodnevnog programa, 21. maja, u prostoru Jugoslovenske kinoteke govorilo se o ženama kroz prizmu zdravlja, snage, pobede i lepote.

U okviru panela: Što sam starija, to mi je sve važnije – ZDRAVLJE ŽENE, govorile su tri eminentne doktorke: dr sci.med. Aleksandra Novakov Mikić – specijalista ginekologije i akušerstva, prof.dr Svetlana Vujović - specijalista endokrinologije i dr Gordana Milisavljević – specijalista radiologije. One su, pre svega, podsetile na značaj redovnih pregleda koji bi trebalo da postanu rutina.

- Moramo da radimo na tome da svaka žena ima dan u godini kad ide na ginekološki pregled i mamografiju. Imamo sjajnu nacionalnu strategiju za skrining na rak grlića materice, najbolju HPV vakcinu na svetu, i to besplatno. Ali, neophodno je raditi na edukaciji i informisanju - rekla je Aleksandra Novakov Mikić. Ujedno, navela je primer Australije koja je, zahvaljujući vakcini, na putu da iskoreni karcinom grlića materice, dok je kod nas svega 6 posto roditelja odvelo decu na vakcinaciju.

Foto: Promo

Profesorka Svetlana Vujović podvukla je značaj hormonskog statusa na zdravlje žene.

- Kad su hormoni u disbalansu javlja se depresija, nesanica, osećaj bolova u kostima, visok pritisak, kardiovaskularne bolesti... Takođe, dijabetes i gojaznost. Već sa pojavom prvih simptoma neophodno je potražiti stručnu pomoć. Prevencija je ključ zdravlja, a mi u Srbiji možemo da reagujemo bolje nego u nekim drugim evropskim državama, iz prostog razloga što država stoji iza svega.

Dr Gordana Milisavljević, radiolog, iznova je ukazala na potrebu preventivnih radioloških skrininga. Mnoge žene, i dalje, odlaze kod lekara tek kada nešto napipaju u grudima. Nažalost, u nekim situacijama, tada je već kasno za lečenje.

- Prema podacima iz 2020. godine godišnje oboli 5 000 žena, od kojih nas prerano napusti njih 1.600. To mora da se promeni. Ultrazvuk i mamografija čuvaju glavu, pogotovo kod žena starijih od 40 godina - zaključila je.

Foto: Promo

Okolnosti ili izbor – SNAGA ŽENE bila je tema drugog panela, na kojem su učešće uzele: Nataša Kovačević  - Njezvanova, Gordana Plemić - direktorka udruženja Roditelj, Tijana le Roux - Javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i koordinator Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, portparol Drugog osnovnog tužilaštva, kao i psihoterapeut Gordana Nikolić. Gošće panela ukazale su na loš položaj žena na Balkanu, o čemu svedoči i porast nasilja u braku, kao i femicida.

- U našoj kulturi primetno je apsolutno odsustvo svesti da žena nije objekat, da nije lično vlasništvo. Status žene u društvu i dalje se valorizuje kroz to koliko je spremna da trpi, koliko je spremna da se odrekne zarad porodice i kolektivnog dobra -  kazala je Njezvanova, koja uživa veliku popularnost na društvenim mrežama.

- Važno je da govorimo o svojim emocijama i o tome kako se osećamo - naglasila je.

Žrtve se retko odlučuju da prijave nasilnika, ćute i trpe, a u pozadini svega je mnogo faktora.

- Žena obično ne prijavi nasilje u porodici zbog osećaja stida, ali i zato što nema podršku okoline. Praksa pokazuje da postoji osam ciklusa do konačne odluke da se izađe iz nezdravog odnosa - pojasnila je Tijana le Roux, uz napomenu da se susretala sa slučajevima da žrtva nasilja živi sa suprugovim roditeljima koji žmure pred problemom.

Direktorka udruženja "Roditelj" Gordana Plemić podelila je iskustvo koje je doživela kao udovica i samohrana majka. Kako kaže, pored toga što se suočila sa velikim gubitkom, suočila se i sa osudom okoline.

- Suprug je preminuo uoči bombardovanja, a ja sam ostala sa dvoje male dece. Sećam se dana kada sam krenula da kupim doručak, nisam nosila crninu. Komšija me je sreo i konstatovao “o, prestala žalost”. Tu rečenicu sam dugo nosila sa sobom - ispričala je Plemić.

- Živimo u narativu da je žena, samim tim što je žena, već u podređenom položaju. Ovo treba zapamtiti: žena želi da bude pitana šta želi, a ne da joj se nameće bilo šta - jasna je psihoterapeut Gordana Nikolić.

- Mi imamo nekulturu življenja, jer je sramota reći da se ide na psihoterapiju. Problem treba rešavati dok je mali, a ne čekati da se poteškoće nagomilaju. Svaka vrsta pomoći ženi je korisna, ali na prvom mestu je njena  unutrašnja snaga.

Foto: Promo

Posle pauze za ručak, održane su još dve panel diskusije, podjednako interesantne, a pre svega edukativne.

O POBEDI ŽENE pod sloganom "Ja ovo mogu" govorile su žene koje su vodile najteže bitke. U razgovor su se uključile: prof.dr Edita Stokić – internista – kardiolog, Vesna Bondžić - predsednica i osnivačica Ženskog centra Milica,  Danijela Pešić - predsednica i osnivačica PH Srbija, Selena Ribić - članica Udruženja građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice. Dame su podelile najintimnija iskustva, vezano za momente kada su se suočile sa najcrnjim prognozama.

Foto: Promo

- Kad sam saznala dijagnozu, plakala sam u čekaonici. Ali, odlučila sam da želim da živim i krenula u borbu. Bilo mi je teško da se pomirim sa tim da neću biti majka, emocije su se uzburkale - iskreno je priznala Selena Ribić kojoj je, u dobi od 24 godine, dijagnostikovan rak jajnika.

- Ja nikada nisam bila zdrava. Rođena sam sa srčanom manom koja je za posledicu izazvala plućnu arterijsku hipertenziju. To je teška, progresivna, retka i smrtonosna bolest. Od nje pate mahom mladi ljudi i deca. U 90 odsto slučajeva se ne zna uzrok  nastanka. Vi ste zarobljenik svom telu i osuđeni ste na tešku bitku. Znam da nema izlečenja, samo želim da budem dobro - deo je životne ispovesti Danijele Pešić. 

Predsednica i osnivačica Ženskog centra Milica, Vesna Bondžić, podelila je svoju priču o borbi sa karcinomom dojke. Istakla je da je sitaucija danas bitno drugačija u odnosu na 2006. godinu, kada se ona suočila sa bolešću, jer se tada o karcinomu ćutalo. Uprkos svemu što su prošle ove dame su sačuvale snagu i pozitivan duh, a kako kažu, veliku zahvalnost duguju porodici koja ih podržava. 

Porfesorka Edita Stokić je, između ostalog, navela i to živimo po drugačijim parametrima od naših predaka, kao i da savremeni način života predstavlja okidač za razne zdravstvene probleme.

Foto: Promo

Inspiracija pesniku, muza slikaru i stub porodice – LEPOTA ŽENE glasio je naziv četvrtog panela, u okviru kojeg su svoje stavove iznele glumica Snežana Savić, doktorka Kristina Davidović i psiholog Jelena Stanivuković. Ključna pitanja bila su šta danas znači biti lepa žena i da li je unutrašnja lepota jednako važna kao i spoljašnja.

Snežana Savić, jedna od naših najlepših glumica svih vremena otvorila je panel prisećajući se svojih profesionalnih početaka.

- Sticajem okolnosti, uvek sam igrala zavodnice i lepotice, a to sam najmanje volela. Kao mlada glumica iz kontre sam uzela da igram Petriju, gde sam se unakazila sa šminkom i maramom, postarila. I to sam radila četiri godine. Nisam želela da se koristim onom svojom prirodnom, ničim zasluženom prednošću, ako gledamo estetsku stranu. U moje vreme vladala je estetika ružnog. Na lepu glumicu se uvek gledalao sa zazorom. Lepota je, po meni, ono što čovek nosi unutar svog bića, ono čime zrači. Nije to samo lep nos ili lepe oči.

Sa tim se složila i doktorka Davidović, koja je istakla da nije najvažnije raditi samo na estetskom planu. 

- Za razliku od naše glumice, ja nisam rođena sa darom lepote. Način na koji sam se  transformisala iz ružnog pačeta bio je postepen. Gradila sam se duhovno, emocionalno i na kraju je došlo estetsko. Onog momenta kada prihvatimo sebe, sve će se promeniti. Samopouzdanje će nam doneti niz blagodeti, sve ostalo je nadogradnja.

Foto: Promo

Sve što smo tokom konferencije “Lepota žene” saznali i naučili, možda bi moglo da se sažme u reči Jelene Stanivuković, koja je podsetila je na čuveni film "Prohujalo s vihorom", rađen po istoimenoj knjizi. 

- Roman Margarer Mičel počinje rečima: "Skarlet O'Hara nije bila lepa, ali se držala kao da je lepa. Muškarci često nisu primećivali da je lepa, zbog njenih čari." To je suština. Ljudi neće zapamtiti kako ste izgledali, ni šta ste obukli, ali ono što će poneti jeste kako su se osećali u vašem društvu. Ako mene pitate, lepa žena je ona koja iznova pronalazi lepotu u sebi i drugima, i onda je hrabro nosi u svom pogledu.

Foto: Promo

"Lepota žene" je održana uz podršku prijatelja konferencije, zdravstvenog sistema Euromedic, poliklinike Rea Medika, kompanija NovoNordisk i MSD. Gosti su imali priliku da se osveže Prolom vodom, Drive Cafe kafom, Frikom Quattro sladoledom i biljnim napicima Imlek Oaza.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.