Bez čekanja na granici: Oni su jedini srećnici na celom svetu kojima pasoš ne treba

Kralj Ujedinjenog Kraljevstva Čarls III, japanski car Naruhito i carica Masako, jedina su lica na svetu koja smeju da putuju bez pasoša gde god ih srce nosi.

Za većinu ljudi pasoš je neophodan dokument za prelazak državnih granica. Međutim, u savremenom svetu samo njih troje uživaju privilegiju da mogu da putuju širom sveta bez ovog dokumenta.

Britanski monarh – kralj Čarls III

Foto: profimedia

Kralj Čarls III jedini je građanin Ujedinjenog Kraljevstva kojem pasoš nije potreban. 

"Pošto se britanski pasoš izdaje u ime Njegovog Veličanstva, nema potrebe da kralj poseduje jedan. Svi ostali članovi kraljevske porodice, uključujući kraljicu i princa od Velsa, imaju pasoše, stoji na zvaničnom sajtu kraljevske porodice.

Pre njega, istu privilegiju imala je kraljica Elizabeta II, koja je vladala više od sedam decenija i postala najdugovečniji britanski monarh. Nakon njene smrti 8. septembra 2022. godine, ovu tradiciju nasledio je njen sin Čarls.

Japanski dvor - car Naruhito i carica Masako

EPA

Slično pravilo važi i za japanskog cara Naruhita i njegovu suprugu, caricu Masako. Kao simboli japanske državnosti, oni predstavljaju samu naciju, pa im pasoši nisu potrebni za međunarodna putovanja. 

Japansko Ministarstvo spoljnih poslova odredilo je da bi "bilo neprikladno izdati takav pasoš za cara ili caricu". Međutim, diplomatski pasoši izdati su drugim članovima carske porodice, uključujući prestolonaslednika Fumihita i princezu Kiko, stoji na Travel Leisure.

Simboli koji prevazilaze granice

Ova retka privilegija ukazuje na specijalan status monarha i careva u savremenom društvu. Dok obični građani moraju da prolaze kroz složene procedure viza, kontrole i čekanja, ovih troje ljudi uživaju poseban tretman koji ih izdvaja iz mase. Iako brojke pokazuju da je reč o samo tri ličnosti, njihov položaj simbolizuje istorijsku tradiciju i političku moć koju nose sa sobom.

Kada su uvedeni prvi pasoši

Foto: Shutterstock

 

Prvi pasoši u modernom smislu počeli su da se koriste u Evropi tokom 15. i 16. veka, kada su vladari izdavali putne isprave svojim podanicima radi bezbednog kretanja između zemalja i kraljevstava.

Ipak, tek posle Prvog svetskog rata, 1920-ih godina, pasoši su postali standardizovani na globalnom nivou zahvaljujući Ligi naroda, koja je uvela pravila o međunarodnim putnim dokumentima. Od tada, pasoš je postao univerzalna legitimacija za prelazak granica i potvrda identiteta putnika.

Zašto baš samo oni?

Ova privilegija nije vezana za "obične" monarhe ili predsednike, već samo za one čiji je identitet neodvojiv od same države, oni su lično oličenje svoje zemlje.

Najmoćniji i najslabiji pasoši

Japanski i singapurski pasoši već godinama važe za "najmoćnije", jer omogućavaju ulazak u preko 190 zemalja bez vize.

Sa druge strane, pasoši iz pojedinih ratom pogođenih zemalja (npr. Avganistan, Sirija) dozvoljavaju ulazak u manje od 30 država.

Kurioziteti

• Najmoćniji pasoši sveta - Japanski i singapurski pasoši omogućavaju ulazak u više od 190 zemalja bez vize.

• Tajna pod UV svetlom - Norveški pasoš otkriva severnu polarnu svetlost kada se osvetli UV lampom.

• Vatikan - izdaje najmanji broj pasoša na svetu, samo za papu, diplomate i članove Švajcarske garde.

• Kraljevska privilegija -  u britanskom pasošu stoji molba „u ime Njegovog Veličanstva“ da se nosiocu omogući slobodan prolaz.

• Neobični dizajni - Finski pasoš ima listove koji, kada se brzo listaju, prikazuju animaciju losa u pokretu.