Najčudnije selo na svetu: Nema televizora, alkohola i psovki, a o njihovom kiselom kupusu svi pričaju (VIDEO)

U planinama severne Jermenije skriva se Fiolotovo, gde već skoro dva veka žive molokani, pripadnici staroveračke zajednice. Mnogi ga nazivaju najčudnijim selom na svetu.

U Fiolotovu nema pušenja, alkohola ni televizije, a psovke su gotovo nepoznat pojam. Meštani žive prema pravilima koja su nasledili od svojih predaka, držeći se jednostavnog života i dubokog poštovanja tradicionalnih vrednosti.

Za molokane, religijski običaji potpuno su odvojeni od pravoslavne crkvene hijerarhije - ne priznaju ikone, ne praktikuju klasično krštenje, a obrede koji liče na krštenje nazivaju "kstine".

Njihovo ime često se povezuje sa time da tokom posta jedu mlečne proizvode, što je kršilo pravoslavna pravila i zbog čega ih je car Nikola I proterivao daleko od pravoslavnog sveta. Međutim, sami molokani tu teoriju odbacuju - po njihovom tumačenju, ime potiče od biblijske sintagme "duhovno mleko".

Ova tiha zajednica živi po jasno utvrđenim pravilima, negujući svoj jedinstveni način života u skladu s verom i tradicijom.

Žive po tradicionalnim pravilima

Danas selo Fiolotovo broji oko 380 domaćinstava i približno 1.500 stanovnika, a selo se prostire duž samo dve glavne ulice. Pripadnici ove staroveračke zajednice poznati su po svojoj vrednoj i čestitoj prirodi, nisu ljudi koji nameću svoje proizvode, već ih nude suzdržano, dok njihova lica, blaga i gotovo eterična, podsećaju na portrete sa starih slika. Na njihovim prodajnim štandovima najviše pažnje privlače krompir, mleko i specifičan molokanski kiseli kupus, koji mami prolaznike iz čitave Jermenije.

 

 

Zajednica strogo poštuje stare običaje: muškarci se briju tek nakon ženidbe, žene nose skromne haljine s belim keceljama, a fotografisanje smatraju gotovo „đavolskim“ činom.

Poznati po kiselom kupusu

Fiolotovo je tako postalo poznato po svom karakterističnom kiselom kupusu.

Prvi molokani naselili su se u ovu zabačenu oblast 1840. godine, nakon što su proterani iz Tambovske gubernije. Mnogi su verovali da će, smešteni među raznolike narode Kavkaza, brzo izgubiti svoj identitet i asimilovati se, ali desilo se suprotno - molokani su stvorili čvrstu, samosvesnu zajednicu i sačuvali ruske običaje. Napustili su plodna crna zemljišta Rusije i hrabro se suočili sa surovim kavkaškim tlom. Istovremeno, poučavajući lokalno stanovništvo zanatima i uvodeći nove poljoprivredne tehnike, molokani su i sami usvojili određene elemente lokalnih običaja.

Fiolotovo je zasluženo steklo nadimak „Meka kiselog kupusa“. Svako domaćinstvo ima svoje polje kupusa, a molokanski kiseli kupus, fermentisan u dubokim drvenim buradima uz dodatak šargarepe, poznat je širom regije. Meštani tvrde da je tajna njihovog kupusa u obilju pažnje i posvećenosti s kojom se priprema - svaki glavica prolazi kroz ruke iskusnih domaćica, dajući mu jedinstven ukus i miris.

 

 

U selu vlada stroga etika i jasno definisana hijerarhija, sve važne odluke donosi zajednica, uz savetovanje sa presviterom, duhovnim vođom sela. Nekada je i kolektivna farma (kolhoz) u Fiolotovu spadala među najuspešnije u regionu, a pod sovjetskom vlašću selo je steklo reputaciju izvoznika kiselog kupusa širom bivšeg Sovjetskog saveza.

Selo gde vlada savršen moral

U Fiolotovu su zločini izuzetno retki, a kada se dogode, meštani radije izbegavaju pravne sporove, smatrajući da osuda drugog nosi preveliki teret za sopstvenu dušu. Skromnost je i dalje duboko ukorenjena, oko pedeset stanovnika odbija penzije, verujući da je neprihvatljivo primati novac koji nisu sami zaradili.

Fiolotovo predstavlja jedinstven primer suživota ruske zajednice u srcu Jermenije. Iako mladi danas sve češće odlaze zbog obrazovanja i posla, molokani ostaju odani tradicijama, verujući da im planine Kavkaza pružaju osećaj sigurnosti i pripadnosti. U ovom mirnom kutku Jermenije, daleko od gradskih svetala i televizijskih antena, život teče svojim ritmom, vođen jednostavnošću, duhovnošću i dugogodišnjim običajima.