ŽIVOT U STRAHU OD BOLESTI! Psiholog otkriva sve o hipohondriji i zdravstvenoj anksioznosti!

Oni koji pate od zdravstvene anksioznost su poput hipohondera preterano zabrinuti za svoje zdravlje, ali ne žele da pričaju o bolesti i plaše se da idu kod lekara...

Normalna zabrinutost motiviše ljude da vode računa o svom zdravlju, da idu kod lekara kada je to zaista potrebno, da ne preteruju u ponašanjima štetnim po zdravlje. Međutim, zdravstvena anksioznost i hipohondrija predstavljaju hroničan vid brige, strepnju i anksioznost. U stručnoj literaturi ova dva termina se uglavnom izjednačavaju, ali postoje male razlike. O njima, kao i tome kako ublažiti strah od bolesti govori dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut savetovališta "Ekvilibrijum".

- Hipohondrija i zdravstvena anksioznost su dve vrste anksioznosti koje se retko javljaju izolovano, već su obično deo nekog od anksioznih poremećaja. Osnovna razlika je u načinima na koji ljudi koji su preterano zabrinuti za svoje zdravlje izlaze na kraj sa ovom vrstom anksioznosti. Osobe sklone hipohondriji često pričaju drugima o bolesti i svojim tegobama, odlaze kod lekara, aktivno tragaju za informacijama o simptomima i tretmanu bolesti i sve to čine na dramatičan i upadljiv način iz nade da će smanjiti anksioznost koju hronično osećaju - kaže dr Vladimir Mišić.

Foto: Shutterstock

S druge strane osobe koje pate od zdravstvene anksioznosti takođe su preterano zabrinute za svoje zdravlje i pogrešno tumače telesne senzacije i simptome koje osećaju, ali ne žele da pričaju o bolesti i plaše se da idu kod lekara.

- Svaka pomisao na bolest ili odlazak kod lekara kod njih budi snažnu anksioznost koja ih motiviše na izbegavanje. Dok osobe sklone hipohondriji svojim stalnim odlascima kod lekara održavaju svoj preterani strah, osobe koje imaju zdravstvenu anksioznost, ne odlazeći kod lekara, rizikuju da zaista ugroze zdravlje jer ne idu kod lekara ni kada je to zaista potrebno - naglašava psihoterapeut.

Uvek u čekaonici

Osobe sklone hipohondriji stalno brinu o tome da će se razboleti (ili su već bolesne), primećuju simptome, obično vrlo ozbiljnih (i neizlečivih) bolesti, kada pročitaju ili čuju nešto o nekoj bolesti vrlo brzo "iskuse" njene najčešće simptome. Skloni su preispitivanju svog telesnog zdravlja čak i onda kada nema nikakvih upozoravajućih znakova. Takođe, rado i često odlaze kod lekara, jer kada im lekar kaže da je sa njima sve uredu, da nisu bolesni, nakratko se smire. Problem je u tome što strah i zabrinutost prestaju samo nakratko i onda ceo proces počinje ponovo.

Foto: Shutterstock

- Osobe koje imaju ovaj problem zaista imaju neprijatne telesne senzacije koje za njih predstavljaju povod, okidač da krenu da razmišljaju o bolestima i tragaju za informacijama. Problem je u tome što one potpuno pogrešno interpretiraju te senzacije. Neprijatne senzacije koje ove osobe osluškuju i prate posledica su straha i drugih osećanja koje potiskuju i nisu znakovi nekog telesnog oboljenja, kako to ove osobe čvrsto veruju. Osobe sklone hipohondriji nesvesno veruju da im je lakše da misle da su bolesne nego da prihvate da imaju strahove i druge emocionalne probleme koje ne rešavaju - objašnjava naš sagovornik.

Rad na ciljevima i planovima

Hipohondriju prati i čitav set iracionalnih uverenja ("ako nešto loše može da se desi, ja moram stalno da brinem unapred kako bih sebe pripremio", "ovo što osećam u telu je siguran znak bolesti","moram uvek i svakom trenutku da znam da sam zdrav"... itd.), a kako svaka vrsta anksioznosti predstavlja začarani ciklus, teško je rešiti je se bez ozbiljnijeg posla.

- Osobe sklone hipohondriji ili zdravstvenoj anksioznosti plašljive su, anksiozne i sklone preteranoj brizi. Ove osobe ne brinu samo o bolesti već i o mnogim drugim stvarima. Rad na rešavanju ovog problema podrazumeva ne samo otklanjanje sklonosti da se preterano brine o zdravlju već i generalno menjanje sklonosti da se brine povodom mogućih negativnih ishoda u životu - navodi dr Mišić i dodaje:

- Pored akutne anksioznosti, javljanju ove vrste problema doprinose i dosada, neispunjenost i nedostatak ciljeva i osećaja smisla života. Zbog toga tretman hipohondrije i zdravstvene anksioznosti, pored rada na prevazilaženju anksioznosti i preterane brige, podrazumeva i rad na izražavanju osećanja, osmišljavanju života, stvaranju ciljeva i planova za budućnost.