(VIDEO) KNJIGA KOJU JE NAPISAO ĐAVO? Stara je 800 godina i donosila je PROPAST I BOLEST svima koji su je posedovali!

"Codex Gigas", odnosno "Gigantski kodeks", poznat i kao "Đavolja Biblija", najveći je, najlepši i verovatno najčudniji rukopis, ne samo u Evropi već i na svetu. Međutim, ono što je još neverovatnije u celoj priči oko ove knjige je to što ona ne pokazuje znakove starenja

"Đavolja Biblija" je toliko velika i obimna da se tvrdi da je bilo potrebno 160 životinjskih koža da bi bila napisana i da su potrebna dva čoveka bi uopšte mogla da se podigne. Dugačka je oko jednog metra.

Nastao iz pakta sa đavolom

Legenda kaže da je ovaj srednjevekovni rukopis nastao iz pakta sa đavolom; jezik u njemu je latinski i napisan je početkom 13. veka i premda se ne zna pouzdano koje je njegovo geografsko poreklo, veruje se da je u pitanju sada uništeni češki benediktinski manastir u Podlažicu.

Priča kaže da ga je izradio jedan monah, a to su savremena ispitivanja i potvrdila; priča takođe kaže da je u pitanju bio monah koji je osuđen na smrt tako što je ziv zazidan, kao i da ga je napisao u toku samo jedne noći, uz pomoć đavola. Savremena ispitivanja međutim pokazuju da je radio na njemu u periodu od bezmalo tri decenije, verovatno iz pokajanja zbog nekog stvarnog ili umišljenog greha.

"Nacionalna geografija" tvrdi da bi bilo potrebno da jedna osoba radi pet godina, dan i noć, neprekidno, kako bi rekreirala rukom "Codex Gigas", ne računajući ilustracije. Ako se u sve to uračunaju i ilustracije i konačno dnevne obaveze koje svi monasi u manastiru imaju, dođe se do gorepomenute cifre od skoro tri decenije. Uprkos tome, delo pokazuje znake neverovatne uniformnosti od početka do kraja, zbog čega je verovatna i nastala legenda o tome da je završeno u jednoj noći.

Donosila propast i bolest

Legenda takođe kaže da je Đavolja Biblija donosila propast i bolest svima koji su je posedovali u toku istorije, ali se Nacionalna biblioteka u Stokholmu, u kojoj se nalazi nakon što su je Švedi ukrali iz Praga tokom Sedmogodišnjeg rata, izgleda čini imuna na ovu kletvu.

Knjiga je prepuna ilustracija đavola

U rukopisu se nalaze i mnogi drugi manji tekstovi koji se bave isterivanjem đavolja, magičnim formulama, slikom Nebeskog Grada i ilustracijom Satane preko čitave strane, koja je ujedno i razlog zbog čega se celo delo videlo u prošlosti kao đavolja rabota.

Inače, mnogo pažnje privlači i činjenica da stranica na kojoj se nalazi ilustracija đavola (kao i okolne stranice u manjoj meri) izgleda spaljeno, sagorelo. Ovome se u prošlosti pridavao veliki značaj i uzimano je kao dokaz đavolje rabote, verovalo se da je sam đavo u njoj i da ju je on spalio, ali je objašnjenje mnogo logičnije. Naime, ova ilustracija je oduvek privlačila najviše pažnje i najčešće je knjiga otvarana baš tu, zbog čega je jednostavno izbledela od svetla tokom dugog niza vekova.

U Codex Gigasu se nalazi kompletna Vulgata, latinska Biblija, kao i pet drugih tekstova; počinje sa Starim Zavetom a nastavlja se "Jevrejskim starinama", delom Josifa Flavija, potom "Enciklopedijom etimologije" Isidora od Sevilje, pa zbirkom medicinskih dela Hipokrata, Teofila i drugih, konačno Novim Zavetom, i na kraju "Bohemijskom hronikom" Kozme od Praga.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.