SLEPI LJUDI ZNAJU O IZGLEDU ŽIVOTINJA VIŠE NEGO ŠTO SMO MISLILI! Slepi ljudi jednostavno bolje pamte verbalne informacije!

Odrasli ljudi koji su rođeni sa slepilom imaju bogatu spoznaju o izgledu životinja koje nikad nisu imali mogućnost da vide, pokazale su nove studije

"Iskustvo iz prve ruke" nije jedini način da se u potpunosti razume kako izgleda i funkcioniše svet koji nas okružuje. 

-Iskustvo kojim raspolaže osoba koja je svojim očima upoznala svet oko sebe nije jedini način da se svet razume. Esencijalnije pitanje je kako znamo ono što znamo- objasnila je docentkinja na Džon Hopkins Univerzitetu, Džudi Kim.
 

Ljudska intuicija je u većini slučajeva takva da ne možemo da znamo ono što ne možemo da vidimo, što su opovrgla i starija istraživanja koja su pokazala da slepi ljudi poznaju boje i svetlost. Rezultati tih istraživanja predlažu da slepi ljudi jednostavno bolje pamte verbalne informacije, kao što je, na primer iskaz "flamingosi su roze". 

Nova studija bavila se ispitivanjem 20 slepih i 20 osoba koje vide. Od ispitanika se tražilo da odabrane životinje popakuju po veličini (od najmanje do najveće) i po visini. Zadatak je, takođe, bio da se životinje kategorišu prema obliku, teksturi kože i boji, kao i da se iz formiranih grupa izdvoje one koje se razlikuju po obliku i da se odabere koji tip kože koja životinja ima, na primer: "Da li nilski konji imaju perje, krzno, kožu ili krljušt"?

Rezultati su pokazali da i jedni i drugi (slepe i osobe koje vide) na veoma sličan način klasifikuju životinje i da su saglasni oko toga šta je isto, a šta različito u grupacijama životinja. Ispitanici su, na primer, naveli da je po obliku delfin sličan ajkuli, a da su lenjivci slični grizlijima po krznu. 15 od 20 slepih i 19 od 20 ljudi koji vide su se izjasnili da su slonovi veći od nosoroga.

ZAŠTO IZGLADNELA DECA U AFRICI IMAJU NADUTE STOMAKE? Razlog je krajnje tužan!

Ljudima koji vide bilo je lako da klasifikuju životinje u grupe prema bojama (bela, pink, crna, crno-bela, braon i siva), dok je slepim ljudima ovo predstavljalo najveći problem. Obrnuto se desilo sa oblicima - svi slepi ispitanici su na sličan način i brzo klasifikovali životinje prema obliku, dok je ispitanicima koji se oslanjaju na vid bilo teško da objasne i nađu reči za ovu klasifikaciju, kao i to da se gotovo nisu usaglasili uopšte. 

Strategija koju su za određivanje bioloških karakteristika koristili slepi ispitanici slična je onoj koju koriste i naučnici i ova strategija je najbolja kada je u pitanju određivanje teksture kože i oblika, međutim loša kada su u pitanju boje. Mnoge bele životinje su veoma razčičite - labud, polarni medved i ovca. Rezultat je da slepi ljudi izgrađuju bogatije i tačnije ideje o izgledu zasnovane na zaključivanju. 

Nekada je potpuno tačno da nam čula daju direktna iskustva i najtačnije informacije o svetu koji nas okružuje. Međutim, istraživanja su pokazala da znanja koja stičemo na osnovu verbalno prenesenih podataka mogu da budu preciznija i istinitija od onoga što vidimo, objasnila je profesorka psihologije i neuronauka, Marina Bedni, za Curiosity.

I slepi i ispitanici koji vide žive u urbanizovanim sredinama, tako da su divlje životinje i jednima i drugima nedovoljno poznate. Sva znanja koja o njima imamo su deo kulture, iste kulture kojoj pripadaju i slepi i ljudi sa  mogućnošću da vide.