OVAKO IZGLEDA SPEKTAKULARNA KRUNA KOJU ĆE KRALJ ČARLS NOSITI NA KRUNISANJU! Krase je 444 dragulja i draga kamenja, a teška je preko 2 kg (VIDEO)

U podne 6. maja, kralj Čarls Treći biće krunisan veličanstvenom krunom Svetog Edvarda, u ritualu koji je isti već vekovima, ali on će je nositi manje od sata tokom ceremonije krunisanja, i nikada više.

Iako je Čarls postao kralj odmah po smrti majke, krunisanje je drevni obred koji simbolizuje početak njegove vladavine, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Biće to retka prilika da se vidi neprocenjiva kruna Svetog Edvarda, koja se nosi samo tokom krunisanja. Napravljena je od čvrstog 22-karatnog zlata, visine je 30 centimetara i teška oko 2,23 kilograma.

Kraljica Elizabeta Druga je poslednja nosila krunu Svetog Edvarda na krunisanju 1953. godine i za ovih 70 godina, retko je iznošena iz Londonskog tornja. Krunu krase 444 dragulja i draga kamenja, među kojima su skupi safiri, rubini, ametisti i topaz, iako su većinom svetloplavi ili plavozeleni akvamarini.

Postavljeni su u glaziranim i zlatnim okvirima. Drago kamenje u kruni se nekada vadilo iz okvira i postavljalo samo za krunisanja. Tek su u 20. veku postavljeni zauvek u krunu. Kruna Svetog Edvarda je napravljena za Čarlsa Drugog 1661. Dobila je naziv po kruni koja je u davnoj prošlosti pripadala anglosaksonskom kralju i svecu, Edvardu ispovedniku.

Naslikan je sa krunom na čuvenoj tapiseriji iz Bajea iz 11. veka. Edvardova kruna, koja se smatra svetom relikvijom od njegove smrti, navodno je korišćena i za krunisanje Henrija Trećeg 1220. godine i sledstvenih kraljica i kraljeva. No kruna je istopljena, kao i druge kraljevske regalije, kada su parlamentarci Olivera Kromvela tokom 17. veka pogubili kralja Čarlsa Prvog.

Posle Kromvelove smrti, i povratka monarhije, kralj Čarls Drugi naručio je novi komplet dragulja za dvor, posebno za krunu Svetog Edvarda, ali i novu kraljevsku krunu. Na obodu krune su četiri krsta, heraldički ljiljani i dva luka koji se spajaju u centru.

Lukovi su pokriveni sićušnim zlatnim perlama kojima su zamenjene imitacije bisera koje su bile postavljene u prethodnoj kruni. Na vrhu krune je krst ukrašen draguljima sa kojeg vise perle, kao i monde, šara koja predstavlja svet kojim kralj vlada.

Prednja i zadnja strana krune su skoro identične. Ivica krune napravljena je od samurovine, vrste belog hermelina čiji rep ima crni vrh. Krzno ove vrste hermelina je vekovima bilo simbol visokog statusa među aristokratijom. Najjednostavniji način da se prepozna prednji od zadnjeg dela krune su različite boje dragog kamenja, ali je u prošlosti često dolazilo do zabune.

Pre krunisanja Džordža Šestog, oca kraljice Elizabete Druge, navodno je crveni konac bio zavezan za krune da bi se lakše prepoznala prednja od zadnje strane, ali je slučajno sklonjen pred samu ceremoniju. Stilizovana verzija prepoznatljive siluete krune je grb na britanskom pasošu, na policijskim značkama, kao i logo Kraljevske pošte koji se vidi na poštanskim sandučićima i kombijima, a ima je i na društvenim mrežama - sada postoji i i emodži koji će se automatski pojavljivati u postovima na Tviteru kada se upotrebi hešteg vezan za krunisanje. Dok je kraljica Elizabeta Druga u moderno doba proslavila krunu Svetog Edvarda kao simbol monarhije, Čarls je odabrao drugačiji logo za početak njegove vladavine.

Ali značaj krune Svetog Edvarda je i dalje neprikosnoven. Trejsi Borman, autorka knjige "Kruna i skiptar", kaže da kruna šalje jasnu poruku da "predstavlja prilagodljivost i istrajnost monarhije." Čarls Faris, istoričar u Domu Kraljevskih palata, kaže da činjenica da se ova kruna koristi za sam trenutak krunisanja izuzetno značajna. Tako je ceremonija krunisanja 6. maja retka prilika da se prava kruna nađe u javnosti. Posle ceremonije, kruna će ponovo biti vraćena u Londonski toranj da čeka sledećeg kralja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.