HTELA DA SE UBIJE JER JE BILA NESREĆNA Nepoznati detalji iz života Džeki Kenedi

Mladi i šarmantni, Džeki i Džon F. Kenedi bili su najomiljeniji predsednički par u istoriji SAD. Uprkos konstantnom medijskom praćenju njihovih života, Džeki Kenedi i njen suprug su se maksimalno trudili da zaštite privatnost svoje dece.

Nakon atentata na Džona F. Kenedija 1963. godine, Džeki je posvećena još veća pažnja medija. Niz knjiga, reportaža i filmova je nastao, pokušavajući da otkrije do tada nepoznate činjenice o njenom životu i odnosu sa decom. U avgustu 2020. godine, biografija Džeki Kenedi autora Pola Brandusa je objavljena, opisujući događaje koji su se odigrali nakon atentata u Dalasu, u prvim nedeljama i mesecima.

Foto: EPAIMAGES

Ubistvo Kenedija nije bila prva tragedija

Ubistvo predsednika Džona Kenedija 22. novembra 1963. godine nije bila prva tragedija sa kojom se suočila tada 34-godišnja Džeki Kenedi. Zahvaljujući filmu "Džeki" reditelja Pabla Larena, publika je prvi put mogla da sazna o tragičnom gubitku dvoje dece porodice Kenedi, koji su preminuli tokom političke karijere Džejmsa Feja. Prema knjizi Stivena Levingstona "Beba Kenedi: Gubitak koji je transformisao JFK-a", tokom braka sa Džekijem, Kenedi je pretrpela pet trudnoća.

Prvi put se desilo 1955. godine, mnogo pre nego što su ona i njen suprug stupili u Belu kuću. Trudnoća je završena pobačajem u prvom tromesečju. Godinu dana kasnije, Džeki je rodila mrtvorođenu devojčicu kojoj je dala ime Arabela. Navodno, JFK je u to vreme bio odsutan od Bele kuće i saznao je za porođaj tri dana kasnije. Tek na nagovor svog prijatelja, koji je sugerisao da bi odsustvo supruge moglo negativno uticati na njegov imidž, predsednik se predomislio i vratio kući.

Džeki Kenedi je 1957. godine rodila drugu ćerku Kerolajn, a tri godine kasnije je rođen Džon Mlađi. U avgustu 1963. Džeki je rodila svoje četvrto dete. Sin Patrik se rodio prerano i patio je od respiratornog distres sindroma. Umro je 39 sati nakon rođenja.

Foto: AP PHOTO

Htela da se ubije

U proleće 1964. zapravo je razmišljala o tome da okonča svoj život.

Pol Brandus je rekao za Closer Veekli:

"Dugo je Džeki Kenedi bila veoma nesrećna".

Posle smrti muža, Džeki (34) se zajedno sa svojom decom, Kerolajn i Džonom Ficdžeraldom mlađim, preselila u veličanstvenu vilu u Džordžtaunu, jednom od okruga Vašingtona.

 - Može li neko da razume kako je živeti u Beloj kući, a onda odjednom živeti sam kao predsednikova udovica? – rekla je Džeki u jednom od intervjua.

Izbezumljena Džeki Kenedi je stalno razmišljala o atentatu i pitala se da li je bilo šta što je mogla da uradi da spase život svog muža u Dalasu.

Foto: EPAIMAGES

 - Stalno je razmišljala o tome, a kada bi zaspala imala je noćne more -  objasnio je Brandus. Zaključala se u spavaću sobu, plakala i utehu tražila u alkoholu.

Posttraumatski stresni poremećaj

U to vreme se malo znalo o PTSP-u, ili posttraumatskom stresnom poremećaju, ali retrospektivno, nije teško pretpostaviti da je Džeki Kenedi imala sva obeležja toga - noćne more, ponavljajuće slike traumatskog događaja, stalno proživljavanje atentata pokušaj, strah da bi se nešto moglo ponoviti, osećaj bespomoćnosti i jake anksiozne napetosti.

"Da li bi me Bog odvojio od muža ako bih odlučila da se ubijem?" pitala je prijatelja sveštenika kojeg je upoznala preko Roberta Kenedija. Ponekad je mislila da će deci biti bolje sa Robertom i njegovom suprugom Etel, ali je prisustvo Kerolajn i Džona Ficdžeralda mlađeg davalo Džeki razlog da ustane iz kreveta svaki dan.

 - Ljubav prema deci dala joj je veliku snagu -  objasnio je autor njene biografije. Ona ih je uvek stavljala na prvo mesto. Oni su joj bili najvažniji.

Foto: AP PHOTO

Jesen 1964. godine označila je trenutak kada je Džeki Kenedi napustila Vašington i sa decom preselila u svoj omiljeni grad na svetu, Njujork. Njena mlađa sestra, Li Radzivil, živela je samo nekoliko blokova dalje, a upravo je ona nekoliko godina ranije upoznala Džeki sa Aristotelom Onazisom. Iako je njihov brak sa grčkim milijarderom iznenadio mnoge, jer se dogodio 1968. godine, pružio joj je osećaj sigurnosti i mira koje nije poznavala od smrti svog supruga.