Ovo su najveći gradski parkovi na svetu! Zelene oaze koje imaju svoj ritam i predstavljaju gradove za sebe (FOTO)

Nekoliko svetskih metropola može se pohvaliti velikim gradskim parkovima u kojima se uživa u čistom vazduhu i brojnim sadržajima.

Izgradnja javnih gradskih parkova ušla je u modu sredinom 19. veka, a parkovi i danas često odražavaju društveno, kulturno i ekonomsko stanje gradova u kojima se nalaze.

Istorija javnih gradskih parkova seže u prvu polovinu 19. veka.

Iako pod kraljevskim patronatom, uređenje Viktorija parka, ili – kako su ga zvali – „People’s parka“ na londonskom East Endu 1840. godine otvorilo je put konceptu modernog urbanog parka, odnosno uređenih zelenih površina u sredina urbanog tkiva sa funkcijom odmora, rekreacije i zelenih oaza za stanovnike.

Foto: Shuterstock

 

U 19. veku ideja o javnim gradskim parkovima proširila se iz Velike Britanije u Evropu, a zatim i na severnoamerički kontinent.  Ideja o gradskim javnim parkovima brzo je zavladala drugim gradovima

Ovo su najveći gradski parkovi na svetu:

Central Park, Njujork, SAD

Uređenje Centralnog parka u Njujorku počelo je 1859. godine prema projektu Frederika Loa Olmsteda i Kalverta Voa.

Završen je 1876. godine i danas je ne samo najpoznatiji i jedan od najvećih gradskih parkova na svetu, već je i najposećeniji -– sa više od 40 miliona posetilaca godišnje.

Foto: Shuterstock

 

Feniks Park, Dablin, Irska

Nekadašnji kraljevski lovački park bio je otvoren za javnost vek pre nego što su gradski parkovi ušli u modu, 1747. godine. Danas ovde živi veliko krdo divljih jelena lopatara.

Park ima centar za posetioce, zoološke vrtove, viktorijanske cvetne bašte, informativni centar o biodiverzitetu, kafe Feniks i nekoliko soba za čaj.

Na samo kilometar i po od užurbane O'Konel ulice, građani mogu uživati u rekreaciji, trčanju, igranju polo ili kriketa, a sve to pod budnim okom jelena lopatara.

Foto: Shuterstock

 

Park Čapultepek, Meksiko Siti, Meksiko

Na mestu nekadašnje letnje rezidencije astečkih vladara, park Čapultepek je popularno mesto sa nekoliko jezera, šumama, zoološkim vrtom, predsedničkom rezidencijom i zamkom Čapultepek u kome se sada nalazi Nacionalni istorijski muzej.

Smatra se jednim od pluća Meksiko Sitija i jedan je od najvećih parkova u Latinskoj Americi, a godišnje ga poseti 15 miliona ljudi.

Foto: Shuterstock

 

Metropoliten park, Santjago de Čile, Čile

U centru Santjaga nalazi se jedan od najvećih gradskih parkova na svetu, sa terasastim vrtovima, bazenima, zoološkim vrtom, čuvenom statuom Bogorodice od Bezgrešnog začeća i žičarama sa panoramskim pogledom na grad.

Park je počeo da se oblikuje početkom 1900-ih, a u potpunosti je završen krajem šezdesetih godina prošlog veka.

Foto: Shuterstock

 

Stenli Park, Vankuver, Kanada

Povezan je sa centrom Vankuvera nizom biciklističkih i pešačkih staza, a sadrži akvarijum, bašte, šumu, plaže i brojne spomenike i skulpture.

Dugački nasipni zid izgrađen za zaštitu od poplava danas je najkorišćeniji deo parka.

Iako ima dugu istoriju kao park, Stenli park je namenski projektovan i izgrađen, ali je jednostavno rezultat koegzistencije prirodnog i urbanog.

Foto: Shuterstock

 

Kings Park, Pert, Australija

Kings Park je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Zapadnoj Australiji.

Najveća atrakcija parka je šetnja pored niza krošnji drveća, aleje koja se zove Lotterivest Federation Valkvai.

Oko 5 miliona ljudi poseti Kings Park svake godine. Dom je stotinama autohtonih biljaka i ptica i omiljeno mesto za rekreaciju i uživanje na otvorenom.

U parku se nalazi i spomenik poginulim borcima u Drugom svetskom ratu.

Foto: Shuterstock

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.