Veliki brod s tragičnom sudbinom! Manje poznati detalji o potonuću Titanika

Uprkos svim očekivanjima, brod je počeo da tone u noći između 14. i 15. aprila 1912. godine, dok je plovio na svom prvom putovanju.

Titanik je, ironijom sudbine, reklamiran kao brod koji ne može da potone. Bio je opremljen najnovijom tehnologijom i luksuznim sadržajima, pružajući putnicima nezaboravno iskustvo prekookeanskog putovanja, odnosno tako je trebalo da bude. 

U noći između 14. i 15. aprila 1912. godine, dok je plovio prema Njujorku na svom prvom putovanju, ovaj prekookeanski gigant je udario u ledeni breg u Severnom Atlantiku. Uprkos svim očekivanjima, brod je počeo da tone. Nedostatak dovoljnog broja čamaca za spasavanje, kao i haotične okolnosti poput neprilagođene brzine, nedovoljnog noćnog osmatranja, grešaka u komunikaciji i neadekvatne obuke, doprinele su jednoj od najvećih pomorskih katastrofa u istoriji.

Slede manje poznate činjenice o Titaniku... 

Foto: Shutterstock

Trideset tri braće

Na brodu je bilo 33 braće i sestre koji su putovali zajedno, a samo njih šestoro je preživelo potonuće.

Zvezde na Titaniku

Jedan od putnika na Titaniku bio je i Brus Ismaj, predsednik White Star Linea, kompanije koja je izgradila brod.

Luksuzna oprema

Titanik je bio opremljen s tri luksuzna klavira, od kojih je jedan preživeo potonuće i sada se nalazi u jednom hotelu.

Poslednji obrok

Poslednji obrok koji je služen putnicima pre potonuća bio je file minjon, koji se našao u meniju prve klase.

Foto: Shutterstock

 

On je poslednji napustio brod

Poslednji putnik koji je napustio Titanik bio je Čarls Džoin, šef poslastičarnice na brodu. Džoin je bio poznat po svojoj izvanrednoj hladnokrvnosti i hrabrosti tokom katastrofe. Nakon što je pomogao da se poslednji čamci za spašavanje spuste i popune, ostao je na palubi sve do trenutka kada je brod bio gotovo potpuno potonuo.

Nakon što je brod potonuo, Džoin se našao u ledenom okeanu, ali je preživeo plutajući na leđima i držeći se za vrata od poslastičarnice koje su isplivale na površinu. Njegovu sposobnost da preživi hladnu vodu potpomogla je i, prema nekim izveštajima, konzumacija alkohola kojim se smatrao da je bio opijen.

Džoin je bio među retkim članovima posade koji su preživeli potonuće. Nakon što je spasen, nastavio je svoju karijeru na moru i umro je 1956. godine.