Kuda ide ovaj svet? Mladim muškarcima nivo testosterona opada neverovatnom brzinom

Postoji snažan i potvrđen trend: nivo testosterona kod muškaraca između 15 i 39 godina - adolescenata i mladih odraslih, značajno je opao u poslednje dve decenije.

Istraživanja iz SAD, ali i Evrope, ukazuju da ovo nije lokalni fenomen, nego deo globalne zdravstvene promene.

Šta pokazuju podaci

Foto: Shutterstock

Analiza podataka iz američke studije NHANES (National Health and Nutrition Examination Survey) od 1999. do 2016. pokazala je pad prosečnog ukupnog (total) testosterona sa oko 605 ng/dL 1999-2000, na otprilike 451 ng/dL u periodu 2015-2016. To je čak oko 25 odsto.

Više od 4 hiljade ispitanika

Trend je prisutan i kod muškaraca sa normalnim indeksom telesne mase (BMI), što pokazuje da gojaznost nije jedini faktor, objašnjeno je na Renal & Urology.

U Evropi, slične studije potvrđuju da se pad testosterona ne dešava samo u SAD-u. Velika studija objavljena u "European Urology Focus" ukazuje na opadanje kod mladih i adolescenata u evropskim zemljama. 

Mogući uzroci

Foto: Foto: Shutterstock

Iako tačan uzrok nije jedinstven i definitivno potvrđen, nekoliko faktora se pokazalo važnim:

• Porast BMI-a i telesne masnoće

Veći broj ljudi sa višom telesnom masom povezan je sa nižim testosteronom. Masno tkivo može pretvarati testosteron u estrogen i generalno utiče na hormonski balans. 

• Smanjena fizička aktivnost i promene u sastavu tela

Manje kretanja, više sedenja, moguće je da raste udeo masti u telu čak i ako je težina u okviru "normalnog”"

• Laboratorijski metodi i promena načina merenja

Sakupile su se informacije o promenama u testovima i tehnologiji merenja testosterona. Ipak, čak i uz korekcije radi metodoloških razlika, pad ostaje značajan. 

• Životni stil, ishrana, izloženost toksinima

Ishrana sa manjim unosom nutrijenata važnih za zdrav hormon
Povećana izloženost hemikalijama koje narušavaju endokrini sistem (endocrine-disrupting chemicals)

Moguće posledice

Foto: Shuterstock

Pad testosterona može imati brojne implikacije na zdravlje:

1. Smanjena plodnost, problemi sa spermom,

2. Manja mišićna masa, veći deo telesne masti,

3. Umor, smanjena energija, promene u raspoloženju,

4. Potencijalni veći rizik od metaboličkih bolesti, dijabetesa, srčanih bolesti.

Šta to znači u brojkama

Foto: Shutterstock

U studijama koje su pratile hormonske nivoe kroz više decenija (posebno u SAD i delovima Evrope), vidi se stalan pad prosečnih vrednosti testosterona po generacijama.

Na primer, muškarci rođeni oko 1970. imali su, u istoj starosnoj dobi, više nivoe testosterona nego oni rođeni 1990-ih ili 2000-ih.

To znači da se ne radi samo o prirodnom padu hormona usled starenja, već da svaka nova generacija kreće sa nižom "startnom linijom".

Posledica tzv. "kohortnog efekta"

Naučnici ovo zovu kohortni efekat: vrednosti hormona nisu samo funkcija starosti i zdravlja pojedinca, već i uslova u kojima odrasta čitava generacija (ishrana, životni stil, izloženost hemikalijama, stres).

Zašto je to važno

Foto: Shutterstock

Ako današnji 30-godišnjak ima testosteron uporediv sa 70-godišnjakom iz 1970, onda je njegov "rezervoar" hormona za sledeće decenije znatno manji.

To može ubrzati pojavu simptoma povezanih sa manjkom testosterona: smanjen libido, gubitak mišića, povećanje masnog tkiva, poremećaji raspoloženja i veći rizik od metaboličkih bolesti.

Šta dalje?

Potrebna su dalja istraživanja da se precizno utvrdi doprinos svakog faktora, posebno u različitim delovima sveta.

Veće osvešćivanje znači i podsticanje zdravijeg načina života: redovna fizička aktivnost, kvalitetna ishrana, smanjivanje izloženosti štetnim podsticajima u okolini (toksinima), kvalitetan san.

Takođe, medicinski radnici bi trebalo da prate ove promene  i da u obzir uzimaju da se "normalne vrednosti" testosterona mogu menjati generacijski.

Pad testosterona kod mlađih muškaraca nije samo tema za naučne časopise, to je stvar koja utiče na opšte zdravlje populacije, potencijalno i na sposobnost prilagođavanja savremenim stresovima. Ako želimo da zadržimo zdravlje sledećih generacija, aktivno moramo razmišljati o uzrocima i merama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Dušica Gavrilović

pre 8 meseci

Ne kažu džaba Bez starca nema udarca

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari