Ovo vam nisu rekli u salonu: Kako tetovaže utiču na vaš imuni sistem

Mastilo iz tetovaža može dospeti u limfne čvorove i uticati na imuni sistem, što ih čini više od običnog ukrasa.

Tetovaže su decenijama bile pitanje stila, samizražavanja i kulture. Danas, dok ih sve više ljudi nosi s ponosom, stručnjaci upozoravaju da tetovaže možda nisu bezopasne, posebno u dugoročnom smislu.

Foto: Shutterstock

Iako na prvu deluju kao estetski dodatak, sve je više istraživanja koja ispituju kako pigment mastila utiče na telo, i da li tetoviranje može da izazove neželjene promene u imunom sistemu.

Poslednje studije ukazuju da mastilo ne ostaje samo u koži - ono može da putuje kroz limfni sistem i da se taloži u limfnim čvorovima, da "zbuni" imunološke ćelije i izazove hroničnu upalu. Ako je to zaista slučaj, onda tetovaže nisu samo pitanje estetike, nego i zdravlja.

Šta kažu najnovija istraživanja

Foto: Shutterstock

U novoj studiji koju su sproveli istraživači sa "Institute for Research in Biomedicine (IRB)" u Švajcarskoj, analiziran je efekat mastila iz tetovaža (crne, crvene i zelene boje) na imuni sistem.

Pokazalo se da mastilo ne ostaje samo u koži - čestice brzo odlaze kroz limfni sistem i akumuliraju se u limfnim čvorovima. Tamo ih "hvataju" makrofagi (ćelije odbrane), koje ih nisu u stanju razgraditi, što izaziva upalnu reakciju. Ta upala može da potraje godinama, piše "Euronews"

U eksperimentima na miševima, naučnici su primetili da nakon tetovaža imunološki odgovor na vakcinu, konkretno na vakcinu protiv SARS‑CoV-2, slabi, što ukazuje na potencijalno smanjenu zaštitu organizma.

Foto: Shutterstock

Takođe, ranija istraživanja, iako sa drugačijim ishodima, pokazala su da tetoviranje može privremeno smanjiti nivo antitela zvanih sekretorni imunoglobulin A (SIgA), koje su deo "prve linije odbrane" (naročito u disajnim i digestivnim putevima).

Ova smanjenja su najizraženija kod onih koji su primili prvu tetovažu, dok su kod ljudi sa više tetovaža bila manja, što je navelo neke istraživače da pretpostave da telo "nauči" da reaguje na taj stres, pa tetovaže s vremenom mogu da "ojačaju" imunitet, navodi "Anthropology".

Dvosmisleni rezultati

Foto: Foto: Printscreen/Instagram

Kao i često u nauci, odgovor nije crno‑bele boje. Sa jedne strane, mastilo za tetovaže izgleda da izaziva upalne procese i može dugoročno da remeti rad imunog sistema, barem prema rezultatima na životinjama i laboratorijskim testovima.

Sa druge strane, neka istraživanja ukazuju da česte tetovaže ili iskustvo s tetoviranjem, mogu da stimulišu odbrambeni sistem i učine ga otpornijim na buduće fizičke "povrede".

Po tvrdnjama autora studije iz Alabame, prvo tetoviranje smanjuje nivo SIgA, ali kod osoba sa više tetovaža taj pad je manji. To znači da telo adaptira svoj imuni sistem na ponovljene "povrede". 

Nasuprot tome, studija sa IRB‑a upozorava na hroničnu upalu limfnih čvorova i moguće dugoročne posledice, uključujući smanjen efekat vakcina. 

Dakle, tetovaže, jer mastilo ostaje zauvek u organizmu, možda ne "osnažuju" imunitet univerzalno i zauvek, već menjaju način na koji imuni sistem funkcioniše. To može imati i negativne posledice, naročito ako je mastilo toksično ili nakupljanje dugo traje.

Na šta obratiti pažnju

Ako razmišljate o tetovaži i uzimate u obzir moguće posledice.

Imajte na umu da pigment mastila može da sadrži hemikalije i teške metale - što dodatno povećava rizik. Neki sastojci su zabranjeni u nekim zemljama, ali ne svuda.

Budite svesni da stalna "povreda" kože i traume po organizam ne moraju biti bezopasne. Ako imate slabiji imunitet, hronične bolesti ili planirate vakcinaciju, konsultujte lekara.

Insistirajte na sterilnim, profesionalnim salonima i tetovažerima koji koriste provereno mastilo -kvalitet mastila može da bude ključan za manji rizik.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.