Da li vam mozak otkazuje? Lekar otkrio prost test koji za 60 sekundi otkriva opasnu bolest (VIDEO)

Zaboravljanje imena ili poteškoće sa koncentracijom česte su pojave povezane sa starenjem. Ipak, nije uvek jednostavno razaznati da li se radi o uobičajenim promenama ili o mogućem početku ozbiljnijih kognitivnih problema. Jedan lekar predstavio je jednostavan test koji može dati uvid u funkcionisanje mozga.

Dr Lorens Kaninghem, lekar opšte prakse iz britanskog zdravstvenog sistema (NHS), na svom Jutjub kanalu objasnio je metodu koja se u medicini primenjuje decenijama. Reč je o testu verbalne fluentnosti, kojim se procenjuje sposobnost brzog pronalaženja reči iz zadate kategorije.

Jednostavan zadatak sa dubljim značenjem

Za sprovođenje testa nisu potrebni medicinski uređaji, već samo štoperica, papir i olovka. Zadatak je jednostavan: u 60 sekundi treba nabrojati što više različitih životinja. Možete početi sa bilo kojom, na primer psom ili mačkom, a važno je samo ne ponavljati već navedene. Preporučuje se da druga osoba zapisuje odgovore radi lakše analize.

Ipak, deluje kao igra, test aktivira nekoliko ključnih moždanih funkcija. Mozak mora da pretražuje sačuvane informacije, brzo pronalazi reči, organizuje ih i istovremeno prati da ne dođe do ponavljanja.

Šta govore rezultati?

Dr Kaninghem objašnjava da prosečni rezultati zavise od starosti. Zdrave osobe u pedesetim godinama u minuti mogu da nabroje oko 20 životinja. Za osobe u šezdesetim prosek je oko 19, a u sedamdesetim pada na 16. Stariji od 80 godina u proseku navedu oko 14 životinja.

Ipak, lekar ističe da je reč o prosečnim vrednostima, a ne o strogim granicama zdravlja mozga. Rezultat od 15 ili manje životinja, pogotovo kod osoba mlađih od 80 godina koje već imaju poteškoća sa pamćenjem, može da upućuje na potrebu za daljim pregledima.

 

 

Kaninghem pojašnjava da takav rezultat nije dokaz demencije. Na ishod testa utiču i obrazovanje, jezik, umor, kao i koncentracija, pa se isti kriterijumi ne mogu primenjivati na svakoga.

Nije bitan samo broj

Lekari pri ovom testu ne prate samo ukupan broj nabrojanih životinja, već i strategiju koju osoba koristi. Grupisanje životinja - poput nabrajanja prvo kućnih ljubimaca, zatim domaćih pa divljih životinja otkriva kako mozak organizuje podatke.

Još je važnija sposobnost prelaska sa jedne kategorije na drugu. Kada osoba iscrpi ideje unutar jedne grupe, mozak treba da promeni pristup i pronađe nove primere. Ta mentalna fleksibilnost ključan je pokazatelj.

Kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ili drugim oblicima demencije često se uočavaju poteškoće sa menjanjem kategorija i ponavljanje istih reči. Međutim, povremena ponavljanja ili kratkotrajne blokade nisu nužno znak zdravstvenog problema.

Kada potražiti savet lekara

Kaninghem ističe da ovaj test sam po sebi ne može da dijagnostikuje Alchajmerovu bolest ni bilo koji oblik demencije. On služi samo kao jedan od alata u lekarskoj proceni kognitivnih funkcija.

Istraživanja su pokazala da osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem u proseku ostvaruju niže rezultate na testu verbalne fluentnosti. Ipak, deo njih može imati i potpuno uredan rezultat. Zbog toga dobar rezultat ne isključuje postojanje problema, kao što ni loš rezultat automatski ne potvrđuje dijagnozu demencije.

Savet lekara treba potražiti ako vi ili bliska osoba primetite učestalo zaboravljanje važnih informacija, poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka ili jasne promene u govoru i razmišljanju. Stručnjaci takođe podsećaju da se zdravlje mozga može podržati redovnom fizičkom aktivnošću, druženjem, učenjem novih veština i drugim mentalnim aktivnostima.

Poruka dr Kaninghema jeste da slabiji rezultat na testu nije razlog za uzbunu, ali ako se podudara sa konkretnim i trajnim promenama koje primetite vi ili vaša okolina, preporučuje se razgovor sa lekarom.

BONUS VIDEO