Šta uraditi u prvih 5 minuta srčanog udara? Kardiolog otkriva da jedan pogrešan korak vodi u tragediju

Dr Čirag D, interventni kardiolog iz bolnice "Aster Whitefield" u Bangaloru, objašnjava šta bi trebalo uraditi u prvih pet minuta od pojave simptoma i koje greške mogu da ugroze život.

Prvi minuti srčanog udara su presudni, a pravilna reakcija može drastično da smanji rizik od trajnog oštećenja srca ili smrtnog ishoda. Ugrušak blokira koronarnu arteriju i ostavlja deo srčanog mišića bez kiseonika - što duže prekid traje, oštećenje je veće, piše Onlymyhealth.

Kako prepoznati srčani udar?

Srčani udar ne počinje uvek iznenadnim, jakim bolom u grudima.

🔷Glavni znak: Pritisak, stezanje ili težina u sredini grudnog koša. Bol se može širiti u levu ili obe ruke, rame, vrat, vilicu i leđa, a prate ga otežano disanje, hladan znoj, mučnina, povraćanje ili vrtoglavica.

🔷Netipični simptomi (žene, stariji i dijabetičari): Kod ovih grupa srčani udar može proteći potpuno bez bola u grudima. Umesto toga javljaju se izražen umor, nedostatak vazduha ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, što se često pogrešno zamenjuje sa običnim problemima sa varenjem.

Prvi minut: Poziv u pomoć i najveće greške

Čekanje da tegobe  prođu same od sebe“p može biti fatalno.

🔷Šta učiniti: Odmah prekinite svaku aktivnost i pozovite Hitnu pomoć na broj 194.

🔷Šta nikako ne raditi: Nemojte pokušavati da ublažite bol hodanjem i nikada nemojte sami voziti do bolnice. Medicinski tim može započeti spasonosno zbrinjavanje već tokom transporta.

Foto: Shutterstock

Od drugog do trećeg minuta: Mirovanje i priprema

🔷Zauzmite poluuspravan položaj, oslonite leđa i olabavite tesnu odeću.

🔷Izbegavajte napor i ostanite smireni.

🔷Ako ste sami: Otključajte ulazna vrata i obavestite nekoga od bližnjih.

🔷Zabeležite tačno vreme početka simptoma, jer je taj podatak ključan lekarima za izbor lečenja.

Od četvrtog do petog minuta: Dilema oko aspirina

Aspirin može usporiti stvaranje ugruška (preporučuje se žvakanje 162–325 mg radi bržeg dejstva), ali nije bezbedan za svakoga.

Izbegavajte ga u slučaju alergija, poremećaja krvarenja ili ako je lekar zabranio njegovu upotrebu.

Najsigurnije je da pratite uputstva dispečera Hitne pomoći. Zapamtite: poziv za pomoć uvek ima apsolutnu prednost nad uzimanjem leka.

Šta ako osoba izgubi svest?

Ako se osoba u vašoj blizini iznenada sruši, izgubi svest i ne diše normalno:

🔷Odmah pozovite Hitnu pomoć.

🔷Započnite reanimaciju: snažno i brzo pritiskajte sredinu grudnog koša ritmom od 100 do 120 pritisaka u minuti.

🔷Ako vam je dostupan automatski spoljašnji defibrilator (AED), upotrebite ga i pratite njegova glasovna uputstva.

BONUS VIDEO